Title
Српско грађанство у окупираној Србији : 1941-1944.
Creator
Milićević, Nataša I. 1971-
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Committee report
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 22.9.2016.
Other responsibilities
mentor
Dimić, Ljubodrag, 1956-
član komisije
Radojević, Mira, 1959-
član komisije
Nikolić, Kosta, 1963-
član komisije
Aleksić, Dragan
član komisije
Životić, Aleksandar, 1981-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
The Serbian midlle class in occupied Serbia 1941-1944.
Publisher
[Н. И. Милићевић]
Format
397 листова
description
Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia
Abstract (sr)
Рад је заснован на необјављеној архивској грађи Архива Србије, Архива
Југославије, Војног архива, Историјског архива Београда, Рукописног одељења
Матице српске из Новог Сада, Народне библиотеке Србије, као и на објављеним
документима, штампи и периодици, мемоарима и дневницима, релевантној
историографској литератури. У истраживању теме примењен је
интердисциплиниран приступ, који је захтевао коришћење метода и знања
социологије, етнологије, демографије, права, антропологије. Наш основни циљ
био је да пружимо сложену и слојевиту слику историје српског грађанства у
једном специфичном времену ограниченом трајањем нацистичке окупације
1941-1944, и то на простору који је обухватала Србија, после поделе међу
осовинским силама. Због тога смо настојали да тему прикажемо у више
тематских целина које су унутар себе подељене на бројне мање целине у оквиру
којих је поштован хронолошки принцип. Српско грађанство је у рату и
окупацији, наслеђеним поделама додало нове, попут подела на „партизане“,
„равногорце“, „недићевце“, „љотићевце“, али и „неопредељене“. Највећи део
грађанства је, због строгог режима окупације, репресије, страдања и притисака,
као и природе активног отпора, био приморан на „пасивну сарадњу“ и
изналажење стратегија преживљавања. У исто време је, кадгод му се пружила
прилика показивао пасивну резистенцију, исказујући тиме да окупацију схвата
као привремено стање. Оно је, у највећој мери, прећутно подржавало отпор, пре
свега отпор који је пружао Равногорски покрет. Живот припадника грађанства,
као и осталих слојева друштва, у рату је, због окупационе политике, сведен на
супсистенцијални ниво, односно ниво голог одржања живота. Читави слојеви
грађанства материјално су пропали, а неки су практично нестали из структуре
грађанства и структуре друштва.То је водило нивелисању друштвене структуре.
Грађанство је у том процесу, који је настављен и после рата, губило атрибуте
посебног друштвено-економског положаја.
Abstract (en)
This study is based upon unpublished sources from all relevant archives and
libraries (Аrhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, Istorijski arhiv
Beograda,Rukopisno odeljenje Matice srpske Novi Sad, Narodna biblioteka Srbije),
as well as upon published documents, newspapers, and magazines, memoirs, diaries
and relevant historiographic works. In this research, a multidisciplinary approach has
been applied, combining several academic disciplines (sociology, anthropology,
demography, social and oral history, law studies, etc). Our aim was to present a
complex and multifaceted description of the Serbian middle class in a specific time of
the German occupation 1941-1944. The encompassed space is Serbia, occupied by
Germans after the division of Yugoslavia and Serbia between the Axis powers.
Therefore we organized our topic into several thematic chapters. The Serbian middle
class added some new political and ideological division to those from the interwar
period. The new political division included „Communist followers (partisans)”,
„Mihailović followers (chetniks)“, „Nedić followers“, „Ljotić followers“ and „nonengaged“.
The severe occupational regime implemented punishments and opression.
That forced Serbian middle class members to choose different survival strategies:
from passive (or active) colaboration to passive (or active) resistance. Whenever
oportunity arose, they demonstrated at least passive resistance. This resistance is a
sign their understanding of occupation as a temporary situation. Majority of that
social class tacitly supported Resistance, in the first place chetnik movement. Life of
the middle class members in Serbia, as was the case with other social groups, was
reduced to a subsistential level, the level of bare survival. Entire strata od the middle
class were materially ruined. Some of them virtually disappeared from the social
structure. It led to the equalization of social structure. In this equalization process,
that continued after the WWII, the Serbian middle class lost its attributes of a specific
socio-economic category within the society.
Authors Key words
Други светски рат, Србија, српско грађанство, нацистичка
окупација, колаборација, отпор, свакодневни живот
Authors Key words
The Second World War, Serbia, The Serbian middle class, Nazi
occupation, Collaboration, Resistance, Everyday life
Classification
316.728(497.11)"1941/1944"(043.3)
Coverage
1941-1944
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад је заснован на необјављеној архивској грађи Архива Србије, Архива
Југославије, Војног архива, Историјског архива Београда, Рукописног одељења
Матице српске из Новог Сада, Народне библиотеке Србије, као и на објављеним
документима, штампи и периодици, мемоарима и дневницима, релевантној
историографској литератури. У истраживању теме примењен је
интердисциплиниран приступ, који је захтевао коришћење метода и знања
социологије, етнологије, демографије, права, антропологије. Наш основни циљ
био је да пружимо сложену и слојевиту слику историје српског грађанства у
једном специфичном времену ограниченом трајањем нацистичке окупације
1941-1944, и то на простору који је обухватала Србија, после поделе међу
осовинским силама. Због тога смо настојали да тему прикажемо у више
тематских целина које су унутар себе подељене на бројне мање целине у оквиру
којих је поштован хронолошки принцип. Српско грађанство је у рату и
окупацији, наслеђеним поделама додало нове, попут подела на „партизане“,
„равногорце“, „недићевце“, „љотићевце“, али и „неопредељене“. Највећи део
грађанства је, због строгог режима окупације, репресије, страдања и притисака,
као и природе активног отпора, био приморан на „пасивну сарадњу“ и
изналажење стратегија преживљавања. У исто време је, кадгод му се пружила
прилика показивао пасивну резистенцију, исказујући тиме да окупацију схвата
као привремено стање. Оно је, у највећој мери, прећутно подржавало отпор, пре
свега отпор који је пружао Равногорски покрет. Живот припадника грађанства,
као и осталих слојева друштва, у рату је, због окупационе политике, сведен на
супсистенцијални ниво, односно ниво голог одржања живота. Читави слојеви
грађанства материјално су пропали, а неки су практично нестали из структуре
грађанства и структуре друштва.То је водило нивелисању друштвене структуре.
Грађанство је у том процесу, који је настављен и после рата, губило атрибуте
посебног друштвено-економског положаја.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.