Модална алтернација индикатив/субјунктив у зависним комплетивним реченицама у француском језику Mood alternation (indicative/subjunctive) in french complement clauses Модальная альтернация индикатив / субъюнктив в дополнительных придаточных вo французском языке

[D. Petković]

270 str.

Linguistique - Sémantique et pragmatique / Лингвистика - Семантика и прагматика / Linguistics - Semantics and Pragmatics

Le choix du subjonctif ou de l’indicatif est un problème pratique et théorique notoire dans la linguistique française. Pratique, car les grammaires d’apprenant qui dictent les règles de ce choix, recourent souvent à des listes interminables de constructions verbales qui imposent uniquement le subjonctif (l’indicatif n’étant pas considéré comme problématique), omettant souvent de mentionner la possibilité de déclencher les deux modes, selon le contexte – autrement dit, l’alternance modale. Théorique, car il a provoqué d’innombrables études proposant des théories unifiées, cependant souvent basées sur un unique point de vue (p. ex. exclusivement sémantique), parfois se basant sur les informations qu’on trouve dans les grammaires, ou bien analysant un seul verbe ou groupe de verbes, mais le plus souvent étudiant principalement la modalité. Contrairement à ces dernières approches, dans cette étude basée sur un corpus, nous avons opté pour une approche inductive, et nous avons observé des données linguistiques brutes (principalement issues de la littérature française des 20e et 21e siècles), pour en tirer des conclusions théoriques. Le lecteur trouvera ici les analyses de 75 verbes qui causent l’alternance modale, illustrées à l’aide de plus de 800 exemples d’extraits littéraires. Tous ces verbes ont été analysés, pour la première fois à notre connaissance, dans le contexte affirmatif aussi bien que négatif, et ensuite catégorisés selon la fréquence relative de l’indicatif ou du subjonctif qu’ils commandent dans ces contextes. Cette catégorisation nous a permis, par la suite, d’essayer de répondre à la question principale – quel mécanisme déclenche le mode? Ce problème demandait un traitement multifactoriel, à l’interface sémantique-pragmatique, sans oublier les limitations syntaxiques. Nous avons tiré une hiérarchie des facteurs qui se combinent dans la principale pour choisir le mode dans la complétive, et nous avons distingué entre les constructions, les ensembles des facteurs qui permettent l’alternance pour chaque verbe individuel, et les déclencheurs, les ensembles des facteurs qui désambiguïsent ladite construction et choisissent effectivement le mode. Ces déclencheurs peuvent être sémantiques et résoudre la polysémie (le sens du verbe), pragmatiques et résoudre la polyphonie (la perspective du locuteur), ou complexes (où la syntaxe joue un rôle proéminent). Ces mécanismes sont représentés sous forme des tableaux pour chaque verbe, qui ne sont néanmoins pas conçus comme des règles prescriptivistes ou didactiques, mais plutôt comme des hypothèses de travail à tester grâce aux méthodes TALN sur des corpus plus larges ou dans des études expérimentales. Enfin, en réponse à l’hypothèse initiale que les modes ont un sens, nous avons conclu que le sens des modes est pragmatique, et, en tant que tel, existe uniquement en corrélation avec le sens du syntagme verbal : il est déclaratif pour l’indicatif, et volitif et délibératif pour le subjonctif. Ainsi, ces sens, qui pourraient être vus comme des résultats des mécanismes de la production d’un énoncé, deviennent des facteurs eux-mêmes lorsque l’accent est sur l’interprétation de l’énoncé (sauf si l’indicatif et le subjonctif sont homographes, ce qui rend l’apprentissage automatique particulièrement compliqué).

Избор субјунктива или индикатива представља ноторни практични и теоријски проблем у француској лингвистици. Практични, зато што граматике најчешће нуде бескрајне листе глаголских конструкција које захтевају само субјунктив (пошто се индикатив не сматра проблематичним), често занемарујући могућност да се у зависној реченици нађу оба глаголска начина, у зависности од контекста - овај феномен је познат под именом модална алтернација. Теоријски, зато што је подстакао безброј студија које су покушале да га обухвате неком јединственом теоријом, међутим, често користећи само један приступ (нпр. семантички), понекад полазећи од информација које се налазе у граматикама, понекад кроз анализе појединачних глагола или глаголских група, а најчешће кроз призму модалности. Ми смо се, насупрот томе, определили за индуктивни приступ: кренули смо да анализирамо сирови лингвистички материјал (тј. углавном примере из француског књижевног корпуса 20. и 21. века), и на основу тих анализа смо извели теоријске закључке. Читалац ће тако у овој тези наћи анализе 75 глагола који изазивају модалну алтернацију, илустроване уз помоћ више од 800 примера. Ово је први пут, колико знамо, да су сви ови глаголи анализирани и у афирмативном и у негативном контексту, а затим категорисани у складу са релативном учесталошћу индикатива и субјунктива које изазивају у тим контекстима. Ова категоризација нам је, потом, омогућила да покушамо да одговоримо на главно питање – како изгледа механизам који проузрокује један или други глаголски начин? Овај проблем је захтевао мултифакторијални приступ кроз спој семантике и прагматике, не заборављајући синтаксичка ограничења. Зато смо извели хијерархију фактора који се комбинују у главној реченици не би ли учествовали у избору начина у комплетивној реченици, те тако разликујемо конструкције, скупове фактора који дозвољавају алтернацију за сваки појединачни глагол, и окидаче, скупове фактора који разрешују коначни избор начина. Ови окидачи могу бити семантичке природе и тицати се полисемије (значење глагола), могу бити прагматичке природе и тицати се полифоније (перспектива говорног лица), а постоје и случајеви сложених фактора (где синтакса такође игра значајну улогу). Представили смо ове механизме у облику табела за сваки глагол, с тим што те табеле нису замишљене као прескриптивистичка, дидактичка правила, већ као радне хипотезе, за тестирање кроз рачунарску обраду језика на већим корпусима, или за експерименталне студије. Најзад, у одговору на почетну хипотезу, према којој глаголски начини поседују значење, закључили смо да је то значење прагматичко, и да постоји само у корелацији са значењем глаголске синтагме : декларативно значење за индикатив, волитивно и делиберативно значење за субјунктив. Ова значења, која би могла да се посматрају као резултат механизама производње исказа, захваљујући поменутој корелацији постају и сама фактори онда када је акценат на тумачењу исказа (под условом да индикатив и субјунктив нису хомографи, што нарочито компликује машинско учење).

The choice of subjunctive or indicative in French is a notorious practical and theoretical problem in French linguistics. Practical, because the learner grammars that dictate the rules for this choice, more often than not resort to endless lists of verbal constructions that impose subjunctive only (as indicative is not viewed as problematic), often disregarding the possibility for triggering both moods, depending on the context – the phenomenon known as mood alternation. Theoretical, because it elicited countless studies trying to provide a unified account, however mostly from a single standpoint (usually semantic), sometimes taking as given the information found in grammars, or analysing particular verbs or verb groups, but most often, primarily studying modality. On the contrary, in this corpus-based study, we took the inductive approach, where we observed raw linguistic data first (that came mainly from the 20th and 21st century French literature) and then drew our theoretical conclusions from them. Our reader will find detailed analyses of 75 verbs that cause mood alternation, illustrated with more than 800 examples of literary excerpts. All these verbs have been analysed, for the first time to our knowledge, both in affirmative and negative contexts, and then categorized according to the relative frequency of the indicative and subjunctive mood that they command in those contexts. Once we knew which contexts, on the whole, allowed the mood alternation, it allowed us, in turn, to attempt an answer to the main question – what kind of mecanism triggers which mood, and how? This problem required a multifactorial treatment, at the semantics-pragmatics interface, not forgetting syntactic limitations. We drew a hierarchy of factors that combine in the main clause in order to “choose” the mood in the complement clause, and we made a distinction between the constructions, sets of factors which allow the alternation for every particular verb, and triggers, sets of factors that disambiguate that construction and effectively choose the mood. These triggers can be semantic, i.e. the meaning of the verb (in terms of polysemy), pragmatic, i.e. the speaker’s point of view (in terms of polyphony), and there are several cases of complex factors (where on top of semantics and pragmatics, syntax also plays a prominent role). We have represented these mecanisms in the form of tables for each verb, however they are not intended to be used as prescriptivist, didactical rules, but rather as working hypotheses for larger, NLP-type testing on bigger corpora or in experimental studies. In conclusion, since one of our starting hypotheses had been that the moods have meaning, we tried to account for that as well, and we concluded that the mood meaning is contextual, pragmatic, and as such correlates with the meaning of the verb phrase as a whole, and only exists in this correlation: we called those meanings declarative for the indicative, and volitive and deliberative for subjunctive. Thus, these meanings, that could be viewed as the results of the mecanisms at play during the production of the utterance, become factors themselves when the roles are reversed and the accent is on the interpretation of the utterance (provided that the indicative and the subjunctive are not homographs, which is often the case, and complicates the process, especially for machine learning). Key words: mood alternation, mood choice, mood meaning, French language, indicative, subjunctive, semantics-pragmatics interface, multifactorial analysis, literary corpus study

alternance modale, choix du mode, sens du mode, langue française, indicatif, subjonctif, interface sémantique-pragmatique, analyse multifactorielle, corpus littéraire

модална алтернација, избор глаголског начина, значење начина, француски језик, индикатив, субјунктив, семантичко-прагматички интерфејс, мултифакторијална анализа, студија књижевног корпуса

811.133.1'366.591'366.594(043.3)

Tekst