Title
Примена платформе за одређивање површинске расподеле притиска стопала у дијагностици и процени успешности хируршког лечења лумбалне дискус херније
Creator
Peulić, Миодраг, 1973-, 20262247
Copyright date
2020
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 26.02.2021.
Other responsibilities
mentor
Joković, Miloš, 1960-, 12546407
član komisije
Grujičić, Danica, 1959-, 12525415
član komisije
Đurović, Branko, 1957-, 12476519
član komisije
Cigić, Tomislav, 1955-, 13016935
Academic Expertise
Medicinske nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Medicinski fakultet
Alternative title
Application of a platform for determining the surface distribution of foot pressure in the diagnosis and evaluation of the success of surgical treatment of lumbar disc herniation
Publisher
[М. Пеулић]
Format
140 листова
description
Медицина - Реконструктивна хирургија / Medicine - Reconstructive surgery
Abstract (sr)
Лумбална дискус хернија је мултидисциплинарни проблем у дијагностичком, терапијском и социјално-епидемиолошком смислу. У 90% случајева се јавља на нивоу Л4/Л5 и Л5/С1. Једна од апсолутних индикација за оперативно лечење овог обољења је моторна слабост плантарне и дорзалне флексије стопала, која настаје као последица компресивног ефекта на спиналне коренове Л5 и С1. Златним стандардом процене моторне слабости сматра се клинички мануелни мишићни тест. Бројни докази из литературе наводе недостатке ове методе. Под недостацима се подразумева субјективност процене степена слабости, која зависи и од лекара и од пацијента. Из ових разлога смо применили неинвазивни систем сензора притиска, који региструје силу притиска при плантарној и дорзалној флексији, код болесника оперисаних од лумбалне дискус херније на нивоима Л4/Л5 и Л5/С1, код којих је постављена индикација за операцију на основу моторног дефицита и налаза на МР дијагностици.
Метод.Истраживање је спроведено као ретроспективна кохортна студија, заснована на утврђивању површинске расподеле силе притиска код болесника који су оперисани од дискус херије на нивоу Л4/Л5 и Л5/С1.
Систем се састоји од две платформе на којима су, утврђеним распоредом, постављени сензори притиска. На свакој платформи се налази по четири сензора. Сензорима се утврђује сила притиска ослањања прстима и петама. У студију су укључена 33 болесника који су задовољили унапред утврђене критеријуму. Мерење моторне слабости је рађено мануелним мишићним тестом и системом сензора притиска.Поређење добијених вредности смо радили у три времена, преоперативно, седам дана након операције и након спроведене физикалне терапије. Време праћења болесника је било од четири месеца до годину дана.
Резултати.Анализом резултата притиска на сензоре левом и десном ногом, преоперативно, без обзира на ниво дискус херније, добија се статистички значајна разлика у смислу ослабљеног ослањања на пету десне ноге.
Анализом утицаја примене микродискектомије или дискектомије, није утврђена статистички значајна разлика, која би ишла у прилогу веће успешности једне од оперативних техника.
Након спроведеног оперативног лечења дискус херније на нивоу Л4/Л5 са леве стране, уочава се повећање притиска на сензор петом леве ноге, што се одржава и након спроведене физикалне терапије. Праћењем средње вредности силе притиска на предња три сензора са леве стране, након операције дискус херније Л5/С1 са леве стране, уочава се статистички значајан пораст, који се доказује и након физикалне терапије. Мануелним мишићним тестом се не потврђује значајност опоравка мишићне снаге између периода после операције и након физикалне терапије. Мерно-аквизиционим системом су добијени резултати за болеснике оперисане на нивоу Л4/Л5 са десне стране, који нам показују статистичку значајност између периода након физикалне терапије и периода пре операције. Мануелним мишићним тестом се не добија статистички значајна разлика у овој групи пацијената, у сва три периода праћења. Код праћења средњих вредности притиска предњих сензора са десне стране код болесника оперисаних од дискус херније Л5/С1 са десне стране, уочава се статистички значајна разлика у периодима пре и после операције, као и у периодима пре операције и након физикалне теерапије. Ове вредности корелирају са статистички значајном разликом која се потврђује и применом мануелног мишићног теста...
Abstract (en)
Lumbar disc herniation is a multidisciplinary problem in diagnostic, therapeutic and socioepidemiological sense. In 90% of cases, disc herniation is at L4/L5 and L5/S1 levels. One of the absolute indications for the operative treatment of this disease, is motor weaknes of plantar and dorsal flexion of the feet, wich occurs as a consequence of compressive effect on spinal roots L5 and S1. The gold standard for assessing muscle weakness is considered manual muscle test. Numerous evidence from the literature indicate deficiency of this method. The main deficiency of manual muscle test is subjective assessment of degree of muscle weakness, which depends on the doctor and the patient. For these reasons, we apply the non invasive system of pressure sensors which register the pressure force during plantar and dorsal flexion of patients who had surgical treatment of the existing disc herniation at L4/L5 and L5/S1 levels. The indication for the operative treatment is set based on the motor deficiency and MRI diagnosis.
Method.The research was conducted as retrospective cohort study, based on determing the surface distribution of the pressure force of patients who had surgical treatment of disc herniation at L4/L5 and L5/S1 levels. The system consists of two platforms with pressure sensors set according to a established distribution. The sensors determine the pressure force which occurs when patient stands on the toes and heels. The study included 33 patients who met the inclusion criteria. Measurement of motor weakness was done with manual muscle test and with pressure sensors system. We compared the obtained measurements in three time periods, preoperatively, seven days postoperatively and after physical therapy. The follow-up time of patients is four months to a year.The result of the measurements indicate that pressure sensors show statistically higher sensitivity compared to manual muscle test.
Results.By analyzing the results of pressure on the sensors with the left and the right foot, preoperatively, regardless of level of the disc herniation, a statistically significant difference is obtained in terms of impaired reliance on the heel of the right foot.
By analyzing the impact of microdisectomy or disectomy, no statistically significant difference was found that would support the greater success of one of the operational techniques. After surgical treatment of disc herniation at L4/L5 level on the left side, an increase in pressure on the sensor with the heel of the left foot is observed, which is maintained even after a physical therapy. By monitoring the mean value of the pressure force on the front three sensors on the left side, after operative treatment disc herniation L5/S1 on the left side, a statistically significant increase is observed, which is proven even after physical therapy. The manual muscle test does not confirm the importance of muscle strength recovery between periods after surgical treatment and after physical therapy. The results were obtained through the acquisition system for patients who have been operated
at L4/L5 level on the right side...
Authors Key words
лумбална дискус хернија, платформа за површинску расподелу притиска стопала, мануелни мишићни тест, операција, физикална терапија
Authors Key words
lumbar disc herniation ,foot force sensor platform, muscle strength testing, operation, physical therapy
Classification
616.711-007.43-089(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Лумбална дискус хернија је мултидисциплинарни проблем у дијагностичком, терапијском и социјално-епидемиолошком смислу. У 90% случајева се јавља на нивоу Л4/Л5 и Л5/С1. Једна од апсолутних индикација за оперативно лечење овог обољења је моторна слабост плантарне и дорзалне флексије стопала, која настаје као последица компресивног ефекта на спиналне коренове Л5 и С1. Златним стандардом процене моторне слабости сматра се клинички мануелни мишићни тест. Бројни докази из литературе наводе недостатке ове методе. Под недостацима се подразумева субјективност процене степена слабости, која зависи и од лекара и од пацијента. Из ових разлога смо применили неинвазивни систем сензора притиска, који региструје силу притиска при плантарној и дорзалној флексији, код болесника оперисаних од лумбалне дискус херније на нивоима Л4/Л5 и Л5/С1, код којих је постављена индикација за операцију на основу моторног дефицита и налаза на МР дијагностици.
Метод.Истраживање је спроведено као ретроспективна кохортна студија, заснована на утврђивању површинске расподеле силе притиска код болесника који су оперисани од дискус херије на нивоу Л4/Л5 и Л5/С1.
Систем се састоји од две платформе на којима су, утврђеним распоредом, постављени сензори притиска. На свакој платформи се налази по четири сензора. Сензорима се утврђује сила притиска ослањања прстима и петама. У студију су укључена 33 болесника који су задовољили унапред утврђене критеријуму. Мерење моторне слабости је рађено мануелним мишићним тестом и системом сензора притиска.Поређење добијених вредности смо радили у три времена, преоперативно, седам дана након операције и након спроведене физикалне терапије. Време праћења болесника је било од четири месеца до годину дана.
Резултати.Анализом резултата притиска на сензоре левом и десном ногом, преоперативно, без обзира на ниво дискус херније, добија се статистички значајна разлика у смислу ослабљеног ослањања на пету десне ноге.
Анализом утицаја примене микродискектомије или дискектомије, није утврђена статистички значајна разлика, која би ишла у прилогу веће успешности једне од оперативних техника.
Након спроведеног оперативног лечења дискус херније на нивоу Л4/Л5 са леве стране, уочава се повећање притиска на сензор петом леве ноге, што се одржава и након спроведене физикалне терапије. Праћењем средње вредности силе притиска на предња три сензора са леве стране, након операције дискус херније Л5/С1 са леве стране, уочава се статистички значајан пораст, који се доказује и након физикалне терапије. Мануелним мишићним тестом се не потврђује значајност опоравка мишићне снаге између периода после операције и након физикалне терапије. Мерно-аквизиционим системом су добијени резултати за болеснике оперисане на нивоу Л4/Л5 са десне стране, који нам показују статистичку значајност између периода након физикалне терапије и периода пре операције. Мануелним мишићним тестом се не добија статистички значајна разлика у овој групи пацијената, у сва три периода праћења. Код праћења средњих вредности притиска предњих сензора са десне стране код болесника оперисаних од дискус херније Л5/С1 са десне стране, уочава се статистички значајна разлика у периодима пре и после операције, као и у периодима пре операције и након физикалне теерапије. Ове вредности корелирају са статистички значајном разликом која се потврђује и применом мануелног мишићног теста...
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.