Title
Печати српских средњовековних владара између западних и византијских узора
Creator
Hekić, Benjamin F., 1991-, 70726153
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 14.06.2021.
Other responsibilities
mentor
Porčić, Nebojša, 1973-, 13607015
član komisije
Marjanović-Dušanić, Smilja, 1963-, 12628583
član komisije
Bubalo, Đorđe, 1969-, 12775527
član komisije
Ivanišević, Vujadin, 1958-, 3574375
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
ǂThe ǂseals of Serbian medieval rulers between Western and Byzantine models
Publisher
[Б. Ф. Хекић]
Format
396 стр.
description
Историја - Општа историја средњег века и помоћне историјске науке / History - General Medieval History and Auxiliary Historical Sciences
Abstract (sr)
Печати средњовековних српских владара и раније су били предмет
истраживања, али сигилографска пракса српских владара није досад обрађивана као целина,
због чега сигилографски обрасци нису могли бити сагледани у ширем контексту
сигилографских пракси Византије и средњовековног Запада. Детаљним поређењем са
сигилографским обрасцима византијских и западних владара (првенствено на пољу
иконографије), ми смо истакли византијске и западне утицаје које је трпела сигилографска
пракса српских владара. Нашавши се на размеђи ова два културно-цивилизацијска круга,
српски владари су преузимали њихове сигилографске обрасце као узоре, али су их и
модификовали тако да је створен и одржаван аутохтони модел, у значајној мери самосвојнији
него што је то био случај код владара суседне Бугарске и Босне. Печат је у средњем веку
вршио три основне функције: 1) средство за обележавање власништва; 2) средство затварања
и гарантовања неизмењеног садржаја; 3) средство аутентификације докумената, тј.
дипломатичке овере, што је најзначајнија функција печата у Византији и на Западу, па и у
Србији. Међутим, као визуални медијум, печат је у средњем веку био и средство
(ре)презентације кроз које је ауктор документа истицао своје порекло и статус, идеологију,
схватање власти, политичке претензије, и у овоме српски владари нису били изузетак. Да
бисмо сагледали функцију српског владарског печата као средства овере, анализирали смо га
у ширем контексту дипломатичких састојака докумената српских владара, а да бисмо
оценили његову улогу као средства владарске (ре)презентације, поредили смо сигилографске
обрасце са нумизматичком и хералдичком изворном грађом.
Abstract (en)
The seals of medieval Serbian rulers have been the subject of research before, but
thus far sigillographic practices of Serbian rulers have not been treated as a whole. As a result,
sigillographic patterns could not be considered in the broader context of sigillographic practices of
Byzantium and Medieval West. By detailed comparison with sigillographic patterns of Byzantine
and Western rulers (primarily in the field of iconography), we have identified Byzantine and
Western influences on the sigillographic practices of Serbian rulers. Located on the border between
these two cultural-civilizational spheres, Serbian rulers adopted their sigillographic patterns as
models, but they also modified them to create and maintain an autochthonous model much more
independent than in the case of neighboring Bulgarian and Bosnian rulers. The seal in the Middle
Ages fulfilled three basic functions: 1) the means for indicating property; 2) the means for closing
and guaranteeing unaltered contents; 3) the means of authentication of documents, i. e. diplomatic
verification, which is the most important function of the seal in Byzantium and in the West, and
also in Serbia. However, as a visual medium, the seal in Middle Ages was also a means of
(re)presentation, by which the author of the document asserted their background and status,
ideology, concept of governance, political pretensions, and in this, the Serbian rulers were not an
exception. In order to ascertain the function of the Serbian rulers' seal as the means of verification,
we analyzed it in the broader context of diplomatic components in the documents of Serbian rulers,
and in order to evaluate its role as the means of rulers' (re)presentation, we compared sigillographic
patterns with numismatic and heraldic material.
Authors Key words
печати, средњи век, српски вадари, средњевековни Запад, Византија,сигилографска пракса, сигилографски обрасци, владарска(ре)презентација, документи
Authors Key words
seals, Middle Ages, Serbian rulers, Medieval West, Byzantium, sigillographic
practices, sigillographic patterns, rulers' (re)presentation, documents
Classification
930.2:003.074:[929.653:929.7(497.11)"08/14"(043.3)
736.3:[929.653:929.7(497.11)"08/14"(043.3)
736.3(4)(043.3)
736.3(495.02)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Печати средњовековних српских владара и раније су били предмет
истраживања, али сигилографска пракса српских владара није досад обрађивана као целина,
због чега сигилографски обрасци нису могли бити сагледани у ширем контексту
сигилографских пракси Византије и средњовековног Запада. Детаљним поређењем са
сигилографским обрасцима византијских и западних владара (првенствено на пољу
иконографије), ми смо истакли византијске и западне утицаје које је трпела сигилографска
пракса српских владара. Нашавши се на размеђи ова два културно-цивилизацијска круга,
српски владари су преузимали њихове сигилографске обрасце као узоре, али су их и
модификовали тако да је створен и одржаван аутохтони модел, у значајној мери самосвојнији
него што је то био случај код владара суседне Бугарске и Босне. Печат је у средњем веку
вршио три основне функције: 1) средство за обележавање власништва; 2) средство затварања
и гарантовања неизмењеног садржаја; 3) средство аутентификације докумената, тј.
дипломатичке овере, што је најзначајнија функција печата у Византији и на Западу, па и у
Србији. Међутим, као визуални медијум, печат је у средњем веку био и средство
(ре)презентације кроз које је ауктор документа истицао своје порекло и статус, идеологију,
схватање власти, политичке претензије, и у овоме српски владари нису били изузетак. Да
бисмо сагледали функцију српског владарског печата као средства овере, анализирали смо га
у ширем контексту дипломатичких састојака докумената српских владара, а да бисмо
оценили његову улогу као средства владарске (ре)презентације, поредили смо сигилографске
обрасце са нумизматичком и хералдичком изворном грађом.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.