Title
Однос према Холокаусту у Југославији: 1945-1991
Creator
Stipić, Davor, 1989-
CONOR:
16217703
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 09.05.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Holocaust remembrance in Yugoslavia: 1945-1991
Publisher
[Д. Стипић]
Format
407 листова
description
Историја - Савремена историја / History - Contemporary History
Abstract (sr)
У докторској дисертацији се анализира колективно и индивидуално сећање на
Холокауст у Југославији у периоду од 1945. до 1991. године. Фокус истраживања усмерен
је на различите појавне облике памћења: индивидуално, друштвено, политичко и културно,
односно различите аспекте колективне свести о прошлости, као што су споменици, јавне
комеморације, уметност (филм, књижевност, вајарство), мемоаристика, школство и
образовање и музеји. Главни циљ рада је да прикаже и објасни начин на који је креирано
колективно сећање на геноцид над Јеврејима, да означи главне носиоце, чуваре и креаторе
сећања, проучи њихову политичку идеологију и друштвену праксу, а нарочито, да истакне
улогу државе у читавом овом процесу.
На тај начин, дисертација представља допринос проучавању политике прошлости и
идеолошке инструментализације историје у југословенском социјализму, као и допринос
разумевању међународног положаја Југославије, њених веза са Израелом и Светским
јеврејским конгресом и односа комунистичке власти према јеврејској заједници и према
трагичном наслеђу злочина из периода Другог светског рата.
На обликовање друштвеног и политичког односа према Холокаусту и историјске
слике Другог светског рата, највише су утицали држава и Комунистичка партија,
посредством различитих организација као што су Савез бораца и Социјалистички савез
радног народа Југославије или посредством институција система, због чега је
генерализована и делимично замагљена слика Холокауста постала део колективног
националног историјског искуства. Са друге стране, иако су у креирању колективног
памћења држава и партија имале највише утицаја, афирмацији Холокауста као аутентичног
феномена савременог доба, највећи допринос, у југословенском случају, дала је јеврејска
заједница, која је у контексту квалитативне процене њеног ангажовања по овом питању,
представљала најзначајније промотера и носиоца сећања на јеврејске жртве.
Abstract (en)
This dissertation analyzes the phenomenon of Holocaust remembrance in socialist
Yugoslavia in a period from 1945 to 1991. The thesis focuses on different formats of memory:
individual, social, political and cultural memory, and also on different aspects of collective
historical consciousness, such as monuments, public commemorations, museums, system of
education and art including film, literature and sculpture. The main goal of the dissertation is to
analyze and explain the ways and mechanisms of creating collective Holocaust memory, to mark
the most prominent agents, keepers and creators of remembrance, to study their political ideology
and memorial practice and, above all, to underline the role of the State and the Communist Party
of Yugoslavia in this process.
Regarding that, this thesis is a contribution to the researching politics of past and
ideological use and abuse of history in Yugoslav socialism, as well as the contribution to the
understanding of Yugoslav authentic position in terms of international relations, Yugoslavian
connections with Israel and World Jewish Congress and political attitudes of Yugoslav communist
authorities toward Jewish community and the difficult and tragic heritage of war crimes committed
during the Word War II.
The State and the Communist party had the greatest influence on creating collective
memory on Holocaust and historical image of World War II. Through the activities of Federation
of Yugoslav War veterans (SUBNOR) Socialist Alliance of Working People of Yugoslavia
(SSRNJ) and official institutions, the State and the Party shaped generalized and blurred image of
civil victimhood that became the part of national historical experience. On the other side, the
greatest qualitative contribution to affirmation of Holocaust as unique and original phenomenon
of the 20th century was given by Jewish community in Yugoslavia, that was, at the same time, the
most important, as Jay Winter call it, agent of memory, although its̕ social influence was much
less intensive than the influence of the State and the Party.
Authors Key words
Холокауст, Јевреји, Југославија, комунизам, култура сећања, Јасеновац,
логори, Други светски рат
Authors Key words
Holocaust, Jews, Yugoslavia, communism, culture of remembrance,
Jasenovac, concentration camps, World War II
Classification
316.75:341.485(=411.16)(497.1)"1945/1991"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У докторској дисертацији се анализира колективно и индивидуално сећање на
Холокауст у Југославији у периоду од 1945. до 1991. године. Фокус истраживања усмерен
је на различите појавне облике памћења: индивидуално, друштвено, политичко и културно,
односно различите аспекте колективне свести о прошлости, као што су споменици, јавне
комеморације, уметност (филм, књижевност, вајарство), мемоаристика, школство и
образовање и музеји. Главни циљ рада је да прикаже и објасни начин на који је креирано
колективно сећање на геноцид над Јеврејима, да означи главне носиоце, чуваре и креаторе
сећања, проучи њихову политичку идеологију и друштвену праксу, а нарочито, да истакне
улогу државе у читавом овом процесу.
На тај начин, дисертација представља допринос проучавању политике прошлости и
идеолошке инструментализације историје у југословенском социјализму, као и допринос
разумевању међународног положаја Југославије, њених веза са Израелом и Светским
јеврејским конгресом и односа комунистичке власти према јеврејској заједници и према
трагичном наслеђу злочина из периода Другог светског рата.
На обликовање друштвеног и политичког односа према Холокаусту и историјске
слике Другог светског рата, највише су утицали држава и Комунистичка партија,
посредством различитих организација као што су Савез бораца и Социјалистички савез
радног народа Југославије или посредством институција система, због чега је
генерализована и делимично замагљена слика Холокауста постала део колективног
националног историјског искуства. Са друге стране, иако су у креирању колективног
памћења држава и партија имале највише утицаја, афирмацији Холокауста као аутентичног
феномена савременог доба, највећи допринос, у југословенском случају, дала је јеврејска
заједница, која је у контексту квалитативне процене њеног ангажовања по овом питању,
представљала најзначајније промотера и носиоца сећања на јеврејске жртве.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.