Title
Личност политичког лидера : студија случаја : Амерички председници 1933-2001. Антрополошки-психолошки и политиколошки приступ
Creator
Marićević, Lazar E., 1969-
Copyright date
2013
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Датум одбране: 22.08.2013.
Other responsibilities
mentor
Čupić, Čedomir, 1947-
član komisije
Trebješanin, Žarko, 1950-
član komisije
Marković, Slobodan G., 1972-
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
Personality of political leader. Case study: presidents of the United States
of America 1933-2001: antropological, psychological and politicological
approach
Publisher
[Л. Е. Марићевић]
Format
PDF/A (293 listа)
description
Политичке науке - Политичка антропологија / Political Sciences - Political Anthropology
Abstract (sr)
У овом раду смо поставили циљ да истражимо мотивацију председника
Сједињених Америчких Држава као политичких вођа и личности и покушали смо
да је доведемо у везу са резултатима које су постигли у току и након вршења те
функције. Узорак нашег истраживања чини 11 председника САД, у периоду од
1933. до 2001. године. На основу претходних истраживања изабрали смо четири
мотива: мотив постигнућа, мотив моћи, мотив афилијације и мотив аутономије.
У складу са ранијим истраживањима, поставили смо и две хипотезе: (1) да
су мотиви постигнућа и моћи изражени код свих председника из узорка и (2) да, у
зависности од јачине заступљености мотива афилијације, председници показују
већи интерес (а) за успостављање једнаких права и за (б) економско управљање и
благостање америчког народа и да, насупрот томе, ако је више изражен мотив
аутономије, неће имати позитивне резултате на тим двема варијаблама.
Прву хипотезу смо потврдили, док је друга хипотеза одбачена. Наиме,
установили смо да се мотивација политичара о којима је реч развија на један начин
док се не баве политиком, а да, када постану политичари у Конгресу, Сенату,
гувернери и на крају председници САД, њихова улога постаје политичка и мотиви
се одсликавају кроз призму интереса и очувања политичких позиција. То додаје
нову димензију нашем истраживању
Наше хипотезе смо проверавали путем истраживања које је спровео
„C-SPAN“, у коме је 75 угледних историчара процењивало учинак председника
САД на варијаблама – једнака права за све и економско управљање и благостање.
Резултати истраживања указују на могућности предикције понашања
политичара уколико се разматра више фактора на идндивидуалном нивоу у
одређеној средини и друштвено-политичким околностима, уз комбинацију
различитих метода и мултидисциплинарни приступ.
Abstract (en)
My goal has been to research the motivation of Presidents of the United States of
America, as representatives of political personalities and leaders, and I have tried to
identify the link between motivation and achievements of selected US presidents in the
period when they held that tenure. The sample consists of 11 US Presidents who held this
position in the period from 1933 till 2001. Following previous research of political
motives I have selected 4 motives to scrutinize: need for achievement, need for power,
need for affiliation and need for autonomy.
According to previous research I have set two hypotheses: (1) need for
achievement and need for power will be largely represented in behavior of all presidents
and (2) depending of the intensity of presence of need for affiliation, presidents will act
for the benefit of equal justice and economic management or wellbeing of American
people, and vice versa, depending on the intensity of need for autonomy, there will be no
positive results on these two variables.
The first hypothesis has been confirmed, but the second one has been rejected.
Based on this sample I have concluded that motivation profiles develop separately in the
period before they become politicians and afterwards (as Congressmen, Senators,
Governors and finally Presidents of US). Their role is different and these motives are
expressed through political interest and as the struggle for preservation of power. This
adds new dimension to my research.
My hypotheses has been controlled by research provided by “C-Span” in which
75 respectable historians assessed the results of US Presidents on these two variables:
equal justice for all and economic management.
Finally, the results point to a possibility of prediction of the behavior of
politicians if one takes into consideration several factors, and if prediction is given for an
individual case having in mind background and combining diverse methods and
multidisciplinary approach.
Authors Key words
амерички председници, личност, мотив моћи, мотив постигнућа,
мотив афилијације, мотив аутономије, људска права, благостање, економско
управљање
Authors Key words
American Presidents, personality, need for achievement, need for
power, need for affiliation, need for autonomy, equal justice, economic management
Classification
342.511(73)"1933/2001"(043.3)
Type
Text
Abstract (sr)
У овом раду смо поставили циљ да истражимо мотивацију председника
Сједињених Америчких Држава као политичких вођа и личности и покушали смо
да је доведемо у везу са резултатима које су постигли у току и након вршења те
функције. Узорак нашег истраживања чини 11 председника САД, у периоду од
1933. до 2001. године. На основу претходних истраживања изабрали смо четири
мотива: мотив постигнућа, мотив моћи, мотив афилијације и мотив аутономије.
У складу са ранијим истраживањима, поставили смо и две хипотезе: (1) да
су мотиви постигнућа и моћи изражени код свих председника из узорка и (2) да, у
зависности од јачине заступљености мотива афилијације, председници показују
већи интерес (а) за успостављање једнаких права и за (б) економско управљање и
благостање америчког народа и да, насупрот томе, ако је више изражен мотив
аутономије, неће имати позитивне резултате на тим двема варијаблама.
Прву хипотезу смо потврдили, док је друга хипотеза одбачена. Наиме,
установили смо да се мотивација политичара о којима је реч развија на један начин
док се не баве политиком, а да, када постану политичари у Конгресу, Сенату,
гувернери и на крају председници САД, њихова улога постаје политичка и мотиви
се одсликавају кроз призму интереса и очувања политичких позиција. То додаје
нову димензију нашем истраживању
Наше хипотезе смо проверавали путем истраживања које је спровео
„C-SPAN“, у коме је 75 угледних историчара процењивало учинак председника
САД на варијаблама – једнака права за све и економско управљање и благостање.
Резултати истраживања указују на могућности предикције понашања
политичара уколико се разматра више фактора на идндивидуалном нивоу у
одређеној средини и друштвено-политичким околностима, уз комбинацију
различитих метода и мултидисциплинарни приступ.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.