Title
Улога урбаних центара у процесима регионалног диференцирања и интегрисања Србије
Creator
Nikolić, Teodora М., 1989-
CONOR:
17818215
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 23.09.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Geografski fakultet
Alternative title
The role of urban centers in the processes of regional differentiation and integration of Serbia
Publisher
[Т. М. Николић]
Format
205 листова
description
Геонауке - Просторно планирање / Geosciences - Spatial Planning
Abstract (sr)
Основни циљ истраживања је сагледавање савремених процеса регионалног
диференцирања и интегрисања насељског система Србије и указивање на изазове
будућег просторног развоја. Теоријски фундамент истраживања представљају приступи
и концепти засновани на функционално-процесној парадигми. У фокусу истраживања је
утицај сниженог демографског потенцијала и процеса деиндустријализације на развој
градских и општинских центара и њихове везе са окружењем, односно на капацитет
центара да буду носиоци просторног и друштвеног развоја у 21. веку. Анализа је у
великој мери заснована на обради анонимизираних микроподатака Пописа
становништва и обухвата период од 2002. до 2011. године. Резултати анализе упућују на
закључак да су развојне тенденције на почетку 21. века у већој мери биле усмерене ка
диференцирању урбаног система на прогресивна и подручја која карактеришу
стагнација у развоју и регресија, него ка његовом просторно-функцијском интегрисању.
Поларизациони ефекти су били израженији од ефеката ширења развојних утицаја
централних насеља, како на интеррегионалном, тако и на интрарегионалном нивоу.
Концентрација становништва и економских активности у великој мери је била
ограничена на Београд и Нови Сад, и њихово непосредно регионално окружење.
Најчешћа су била пресељавања становништва на релацији центар - центар, а развојне
диспропорције су условиле редистрибуцију становништва на штету мањих центара и
слабије развијених урбаних подручја, а у корист развијенијих центара. Нагло слабљење
индустријске функције негативно се одразило на капацитет функције рада већине
центара и њихове могућности да подстичу развој свог окружења. Очекује се да ће и у
будућности миграциони токови у великој мери бити одраз развоја и редистрибуције
економских активности.
Abstract (en)
The main goal of the research is to examine regional differentiation and integration
of the settlement system in Serbia and to indicate the challenges in future development of these
systems. Theoretical background of the research is based on the functional paradigm. In this
research particular focus is given on the impact that reduced demographic potential and
deindustrialization have on the capacity of the municipal centers to be carriers of spatial and
social development in the 21st century. Main input into the analysis are anonymized microdata
of the Population Census covering the period from 2002 to 2011. The results suggest that the
tendencies of development at the beginning of the 21st century were more directed towards
the differentiation of the urban system into progressive areas and areas characterized by
stagnation in development and regression than towards its spatial-functional integration. The
polarization effects were stronger than the development influences of the central settlements
at the interregional and intraregional levels. The concentration of population and economic
activities was to a great extent limited to Belgrade and Novi Sad including their regional
surroundings. The most frequent were the population relocations from one center to another,
and development disproportions caused the redistribution of the population from smaller
centers and less developed urban areas to more developed centers. The weakening of the
industrial function had a negative impact on the functional capacity of most centers and their
ability to stimulate the development of their environment. It is expected that migration flows
in the future will predominantly reflect the development and redistribution of economic
activities.
Authors Key words
просторно-функцијска интеграција, регионално диференцирање,
урбани центри, урбани систем, просторна поларизација, дневне миграције, популациона
динамика
Classification
711.24:314.18(497.11)(043.3)
Coverage
Србија
Type
Tekst
Abstract (sr)
Основни циљ истраживања је сагледавање савремених процеса регионалног
диференцирања и интегрисања насељског система Србије и указивање на изазове
будућег просторног развоја. Теоријски фундамент истраживања представљају приступи
и концепти засновани на функционално-процесној парадигми. У фокусу истраживања је
утицај сниженог демографског потенцијала и процеса деиндустријализације на развој
градских и општинских центара и њихове везе са окружењем, односно на капацитет
центара да буду носиоци просторног и друштвеног развоја у 21. веку. Анализа је у
великој мери заснована на обради анонимизираних микроподатака Пописа
становништва и обухвата период од 2002. до 2011. године. Резултати анализе упућују на
закључак да су развојне тенденције на почетку 21. века у већој мери биле усмерене ка
диференцирању урбаног система на прогресивна и подручја која карактеришу
стагнација у развоју и регресија, него ка његовом просторно-функцијском интегрисању.
Поларизациони ефекти су били израженији од ефеката ширења развојних утицаја
централних насеља, како на интеррегионалном, тако и на интрарегионалном нивоу.
Концентрација становништва и економских активности у великој мери је била
ограничена на Београд и Нови Сад, и њихово непосредно регионално окружење.
Најчешћа су била пресељавања становништва на релацији центар - центар, а развојне
диспропорције су условиле редистрибуцију становништва на штету мањих центара и
слабије развијених урбаних подручја, а у корист развијенијих центара. Нагло слабљење
индустријске функције негативно се одразило на капацитет функције рада већине
центара и њихове могућности да подстичу развој свог окружења. Очекује се да ће и у
будућности миграциони токови у великој мери бити одраз развоја и редистрибуције
економских активности.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.