Title
Вербално насиље у драмском стваралаштву Харолда Пинтера и Петера Хандкеа
Creator
Nićiforović, Ana, 1990-
CONOR:
29695335
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 11.05.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Verbal violence in plays by Harold Pinter and Peter Handke
Вербальное насилие в драматическом творчестве Гарольда Пинтера и Петера Хандке
Publisher
[А. Ситарица]
Format
129 стр.
description
Англистика, Германистика - Англистика, Германска филологија, Наука о књижевности / Anglistics, German Studies / Anglistics, German Philology, Science of Literature
Abstract (sr)
Докторска дисертација Вербално насиље у драмском стваралаштву Харолда Пинтера и Петера Хандкеа обухвата истраживање начина употребе и функције вербалног насиља у изабраним драмским текстовима Харолда Пинтера и Петера Хандкеа. Оба писца у средиште својих драма стављају језик и сагледавају начине контроле човека, јунаци бивају преображени, уништени и присиљени на вербалне калупе који указују на утицаје владајуће идеологије на драмску праксу.
Осветљава се Пинтеров и Хандкеов песимистичан поглед на човекову људскост и могућност да појединац остане слободан када се суочи с вербалном принудом, као и њихово упозорење да је човек постао затвореник свог говора. Вербална агресија у њиховим делима бива усмерена против публике и драмских ликова, њом се обликује стварност док је критичко мишљење немогуће, замењено је аутоматским дискурсом чиме је онемогућена самосвојност. У складу са овим сазнањем испитује се тематска повезаност Хандкеових и Пинтерових драма и указује се човекова подређеност кроз наметнуте језичке структуре. Потврдиће се хипотеза да језик затвара у своја правила и приморава да поштујемо та правила, његове форме и ограничења.
Закључићемо да оба писца показују забринутост због немогућности остваривања саобраћања и односа међу људима. Упркос протесту против друштва и вербалног насиља, ови драмски писци не искључују себе и сатирично се односе према таквом животу. Са ликовима деле осећај угрожености, те постају носиоци њихових тежњи и реализатори идеја. Стога се и ми као публика осећамо угрожено и доживљавамо драме кроз сву неизвесност живљења и тешко искушење. Јунаци разоткривају стварност, али и немогућност њене промене. Њихове драме на неки начин постају наша иницијација – пружају нам јаснији увид и извесни осећај препорода.
Abstract ()
The doctoral dissertation Verbal Violence in Plays by Harold Pinter and Peter Handke includes research into the use and function of verbal violence in selected plays by Harold Pinter and Peter Handke. Focusing on language in plays by Pinter and Handke forms of human control are explored, where the heroes are transformed, destroyed and forced into verbal molds that indicate the influences of the ruling ideology on dramatic practice.
Pinter and Handke's pessimistic view of humanity and the possibility of an individual remaining free when faced with verbal violence will be illuminated, as well as their warning that man has become a prisoner of his speech. Verbal aggression in their works is directed against the audience and dramatic characters, it shapes reality while critical thinking is impossible, it is replaced by automatic discourse, which prevents independence. In accordance with this knowledge, the thematic connection of Handke's and Pinter's plays is examined, where, above all, human subordination is indicated through imposed linguistic structures. The hypothesis that language encloses individuals in its rules and forces us to respect those rules, language forms and restrictions will be confirmed.
It will be concluded that both writers show concern about the impossibility of establishing communication and relationships between people. Despite the protest against society and verbal violence, these playwrights do not exclude themselves and are satirical about such life. They share a sense of threat with the characters, and become the bearers of their aspirations and the implementers of ideas. Therefore, we as an audience feel threatened and experience plays through all the uncertainty of life and heavy temptation. The heroes reveal reality, but also the impossibility of changing it. In a way, their plays become our initiation – they give us a clearer insight and a certain feeling of rebirth.
Authors Key words
вербално насиље, Харолд Пинтер, Петер Хандке
Authors Key words
verbal violence, Harold Pinter, Peter Handke
Classification
821.111.09-2 Pinter H.(043.3)
821.112.2(436).09-2 Handke P.(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Докторска дисертација Вербално насиље у драмском стваралаштву Харолда Пинтера и Петера Хандкеа обухвата истраживање начина употребе и функције вербалног насиља у изабраним драмским текстовима Харолда Пинтера и Петера Хандкеа. Оба писца у средиште својих драма стављају језик и сагледавају начине контроле човека, јунаци бивају преображени, уништени и присиљени на вербалне калупе који указују на утицаје владајуће идеологије на драмску праксу.
Осветљава се Пинтеров и Хандкеов песимистичан поглед на човекову људскост и могућност да појединац остане слободан када се суочи с вербалном принудом, као и њихово упозорење да је човек постао затвореник свог говора. Вербална агресија у њиховим делима бива усмерена против публике и драмских ликова, њом се обликује стварност док је критичко мишљење немогуће, замењено је аутоматским дискурсом чиме је онемогућена самосвојност. У складу са овим сазнањем испитује се тематска повезаност Хандкеових и Пинтерових драма и указује се човекова подређеност кроз наметнуте језичке структуре. Потврдиће се хипотеза да језик затвара у своја правила и приморава да поштујемо та правила, његове форме и ограничења.
Закључићемо да оба писца показују забринутост због немогућности остваривања саобраћања и односа међу људима. Упркос протесту против друштва и вербалног насиља, ови драмски писци не искључују себе и сатирично се односе према таквом животу. Са ликовима деле осећај угрожености, те постају носиоци њихових тежњи и реализатори идеја. Стога се и ми као публика осећамо угрожено и доживљавамо драме кроз сву неизвесност живљења и тешко искушење. Јунаци разоткривају стварност, али и немогућност њене промене. Њихове драме на неки начин постају наша иницијација – пружају нам јаснији увид и извесни осећај препорода.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
