Title
Проблем слободе у изабраним романима америчке књижевности од 1950-их до 1980-их година
Creator
Banković, Nevena, 1983-
CONOR:
36967527
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.09.2022.
Other responsibilities
Alternative title
The Concept of Freedom in Selected Novels of American Literature from the 1950s to the 1980s
Проблема свободы в избранных романах американской литературы 1950-1980-х годов
Publisher
[Н. Банковић]
Format
152 стр.
description
Америчка књижевност / American literature
Abstract (sr)
Рад се бави питањем слободе човека у савременом друштву. Заснован је, пре
свега, на идејама Ериха Фрома изнетим у делима Бекство од слободе, Човек за себе и
Здраво друштво, али су у теоријски корпус укључена и остала Фромова дела, као што
су О непослушности, Психоанализа и религија, Умеће живљења и друга. Фром, као
аутор је смештен у један контекст са другим ауторима као што су Бертранд Расел,
Ноам Чомски, Едвард Саид итд, и показана је блискост која постоји у становиштима и
раду поменутих аутора.
Приказане теоријске идеје о слободи, демократији, тоталитарним режимима,
религији, ауторитарном типу личности, конформизму, човековој отуђености и друге,
су затим примењене на књижевни корпус који је подељен у две целине. Прву целину
чине дела која се по тематици уклапају у ауторитарне системе, где постоје силе
доминације и подређености између ликова и институција (школе, болнице и затвора), и
ту ћемо говорити о романима Џ. Д. Селинџера Ловац у житу, Кена Кизија Лет изнад
кукавичег гнезда, и новели Стивена Кинга Рита Хејворт и искупљење у Шошенку.
Другу целину чине два романа у којима ликови наизглед не одговарају ни једном
ауторитету, дакле слободни су, али морамо се упитати да ли је и колико могуће побећи
од анонимних ауторитета и конформизма модерног доба? Има ли слободе? У чему се
она састоји? Романи које ћемо анализирати су На путу Џека Керуака и Параноја у Лас
Вегасу Хантера Томпсона.
За сам крај, нисмо могли да се не упитамо, да ли наше време, удаљено више од
пола века од оног о којем пишемо, има икакве сличности са њим. Да ли ишта можемо
научити из света романа које анализирамо? Да ли се тадашњи као и садашњи свет
заснивао на искреним идејама, тврдњама (нећемо рећи идеалима, је ли у данашње доба
срамота рећи идеал?), или постоји пуно недоследност, непоклапања између речи и
поступака, онога за шта се наводно залажемо и онога како заправо живимо. Имају ли
вредности и доминантне идеје наше културе емоционални матрикс или је наша
култура, култура лажи? Хоћемо ли једном пропасти кроз тај процеп између истина и
лажи? Ко их ствара, а ко је за њих одговоран – стваралац или онај ко их живи? Може
ли се у данашњем свеопштем „млевењу, мрвљењу, дробљењу“ идеја, принципа, људи,
изгубити идентитет – и лични и национални? Је ли довољно само рећи нације су
нарације?
Надамо се да ће овај рад навести читаоца на размишљање о наведеној теми и да
ће подстаћи даљи разговор.
Abstract (en)
The paper considers the nature and role of freedom in modern society. It is primarily focused
on Erich Fromm’s ideas presented in his books Escape from Freedom, Man for Himself and
Sane Society; however, the theoretical corpus is expanded to include other works by Fromm,
such as On Disobedience, Psychoanalysis and Religion, The Art of Living and others.
Fromm’s attitudes and findings are then compared to those made by Bertrand Russell, Noam
Chomsky, and Edward Said etc. with an aim of indentifying similarities between mentioned
authors.
Theoretical ideas on freedom, democracy, totalitarian regimes, religion, authoritarian
character, conformism, alienation etc. are then applied to a literary corpus, which is analyzed
in two sub-chapters. In the first sub-chapter we consider novels that address the topic of
authoritarianism, with its forces of domination and subordination between the characters and
institutions (school, hospital and prison). Here we will speak about J. D. Salinger's Catcher in
the Rye, Ken Kesey’s One Flew Over the Cuckoo's Nest, and Stephen King's Rita Hayworth
and Shawshank Redemption. The second sub-chapter covers two novels whose characters do
not seem liable to any authority, supposedly they are free; however, the question arises to
what extent is it possible to avoid anonymous authorities of conformism in the modern age?
Does freedom exist? What does it imply? In this section we will focus on Jack Kerouac’ On
the road and Hunter S. Thompson’ Fear and Loathing in Las Vegas.
Finally, we couldn't help but ask ourselves whether our time, more than half a century distant
from the one we are writing about, bears any resemblance to it. Can we learn from the novels
we are analyzing? Was the then world, as well as the present, based on sincere ideas, values
(we will not say ideals, is it embarrassing to say ideals nowadays?), or are there
inconsistencies, gaps between words and actions, between what we supposedly stand for and
how we actually live? Do values and ideas in our culture have an emotional matrix or is our
culture a culture of lies? Will we fall through that gap between truth and lies? Who creates
them, who is responsible for them – the creator or the one who succumbs to them? Is it
possible to lose one’s identity, both personal and national, in a culture that “grinds, crushes”
ideas, principles, and people? Is it enough to say nations are narratives?
We hope this paper will provoke readers to think about addressed topics and that it will
encourage further conversation.
Authors Key words
слобода, Ерих Фром, Селинџер, Кизи, Кинг, Керуак, Томпсон
Authors Key words
freedom, Erich Fromm, Salinger, Kesey, King, Kerouac, Thompson
Classification
821.111(73).09-31"1950/1990"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад се бави питањем слободе човека у савременом друштву. Заснован је, пре
свега, на идејама Ериха Фрома изнетим у делима Бекство од слободе, Човек за себе и
Здраво друштво, али су у теоријски корпус укључена и остала Фромова дела, као што
су О непослушности, Психоанализа и религија, Умеће живљења и друга. Фром, као
аутор је смештен у један контекст са другим ауторима као што су Бертранд Расел,
Ноам Чомски, Едвард Саид итд, и показана је блискост која постоји у становиштима и
раду поменутих аутора.
Приказане теоријске идеје о слободи, демократији, тоталитарним режимима,
религији, ауторитарном типу личности, конформизму, човековој отуђености и друге,
су затим примењене на књижевни корпус који је подељен у две целине. Прву целину
чине дела која се по тематици уклапају у ауторитарне системе, где постоје силе
доминације и подређености између ликова и институција (школе, болнице и затвора), и
ту ћемо говорити о романима Џ. Д. Селинџера Ловац у житу, Кена Кизија Лет изнад
кукавичег гнезда, и новели Стивена Кинга Рита Хејворт и искупљење у Шошенку.
Другу целину чине два романа у којима ликови наизглед не одговарају ни једном
ауторитету, дакле слободни су, али морамо се упитати да ли је и колико могуће побећи
од анонимних ауторитета и конформизма модерног доба? Има ли слободе? У чему се
она састоји? Романи које ћемо анализирати су На путу Џека Керуака и Параноја у Лас
Вегасу Хантера Томпсона.
За сам крај, нисмо могли да се не упитамо, да ли наше време, удаљено више од
пола века од оног о којем пишемо, има икакве сличности са њим. Да ли ишта можемо
научити из света романа које анализирамо? Да ли се тадашњи као и садашњи свет
заснивао на искреним идејама, тврдњама (нећемо рећи идеалима, је ли у данашње доба
срамота рећи идеал?), или постоји пуно недоследност, непоклапања између речи и
поступака, онога за шта се наводно залажемо и онога како заправо живимо. Имају ли
вредности и доминантне идеје наше културе емоционални матрикс или је наша
култура, култура лажи? Хоћемо ли једном пропасти кроз тај процеп између истина и
лажи? Ко их ствара, а ко је за њих одговоран – стваралац или онај ко их живи? Може
ли се у данашњем свеопштем „млевењу, мрвљењу, дробљењу“ идеја, принципа, људи,
изгубити идентитет – и лични и национални? Је ли довољно само рећи нације су
нарације?
Надамо се да ће овај рад навести читаоца на размишљање о наведеној теми и да
ће подстаћи даљи разговор.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.