Title
Контрастивна анализа прилога у савременом словеначком и српском језику
Creator
Kužnik, Irena, 1984-
CONOR:
63844873
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 08.09.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Contrastive analysis of adverbs in contemporary Slovenе and Serbian language
Контрастивный анализ наречий в современном словенском и сербском языке
Publisher
[И. М. Кужник]
Format
208 стр.
description
Наука о језику - Словенистика, упоредна граматика, контрастивна лингвистика, јужнословенска филологија / Science of language - Slovene studies, comparative grammar, contrastive linguistics, South Slavic philology
Abstract (sr)
Предмет истраживања јесте контрастивна анализа прилога као врсте речи у савременом словеначком и српском језику. У раду се примењује систематско и синхроно поређење описа категорије прилошких речи са становишта дескриптивне, контрастивне и корпусне лингвистике, и изучава се проблематика њихове класификације по постанку, пореклу, значењу и структури на основу релевантне грађе у референтним граматикама, речницима и корпусима савременог словеначког и српског језика.
Прилози су посматрани и кроз свој специфичан феномен двојаке природе и хетерогености у односу на друге врсте речи, односно способности компарације као особине променљивих речи, уз посебну анализу издвојених особености које су међу суштинским контрастима и разликама двају језика истог лингвистичког порекла, припадности групи јужнословенских језика и просторне блискости.
Решавању питања компарабилности као суштинском теоријском проблему контрастивне анализе приступљено је на основу искључиво семантичких критеријума – утврђивањем еквивалентности, на основу семантичких и граматичких критеријума – утврђивањем кореспондентности, и проналажењем идентичности, контраста, сличности и разлика. Поред наведених, коришћен је и критеријум припадности специфичном семантичком пољу и критеријум фреквентности у смислу учесталости у релевантним корпусима.
Налази су показали висок ниво идентичности, сличности, контраста и разлика кроз вишечлану, сегменталну, парцијалну и текстуалну еквиваленцију, потпуну и парцијалну конгруенцију и неконгруенцију, као и потпуну и парцијалну кореспонденцију, уз откривене посебне карактеристике на семантичком, граматичком, морфолошком, лексичком и дистрибутивном плану које управо и доприносе издвајању прилога као врсте речи у савременом словеначком језику.
Abstract (en)
The subject of this research is the contrastive analysis of adverbs as a part of speech in the contemporary Slovene and Serbian language. The paper applies a systematic and synchronous comparison of descriptions of the adverb category from the perspective of descriptive, contrastive and corpus linguistics, and studies the problems of their classification according to genesis, origin, meaning and structure based on relevant material in reference grammars, dictionaries and corpora of the contemporary Slovenе and Serbian language.
Adverbs are also examined through the specific phenomenon of their dual nature and heterogeneity in contrast to other word classes, i.e. their ability to form degrees of comparison as a feature of lexical words, with a special analysis of isolated particularities that are among the essential contrasts and differences between the two languages that share the same linguistic origin, South Slavic language branch and geographical proximity.
The approach to resolving the comparability issue as the central theoretical problem of contrastive analysis was based on exclusively semantic criteria – by determining equivalence, on both semantic and grammatical criteria – by determining correspondence, and by determining identities, contrasts, similarities and differences. Also, additional criteria applied were the criterion of belonging to a specific semantic field and the frequency criterion in terms of recurrence in relevant corpora.
The findings indicated a high level of identities, similarities, contrasts and differences through multiple, segmental, partial and textual translation equivalence, full and partial congruence and non-congruence, as well as full and partial formal correspondence, along with special features revealed on semantic, grammatical, morphological, lexical and distributional level, which contribute to denoting adverbs as a distinct part of speech in the contemporary Slovene language.
Authors Key words
прилог, контрастивна анализа, преводни еквивалент, еквиваленција, кореспонденција, конгруенција, српски језик, словеначки језик
Authors Key words
adverb, contrastive analysis, translation equivalent, equivalence, correspondence, congruence, Serbian, Slovene
Classification
811.163.6'367.624:811.163.41'367.624-115(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет истраживања јесте контрастивна анализа прилога као врсте речи у савременом словеначком и српском језику. У раду се примењује систематско и синхроно поређење описа категорије прилошких речи са становишта дескриптивне, контрастивне и корпусне лингвистике, и изучава се проблематика њихове класификације по постанку, пореклу, значењу и структури на основу релевантне грађе у референтним граматикама, речницима и корпусима савременог словеначког и српског језика.
Прилози су посматрани и кроз свој специфичан феномен двојаке природе и хетерогености у односу на друге врсте речи, односно способности компарације као особине променљивих речи, уз посебну анализу издвојених особености које су међу суштинским контрастима и разликама двају језика истог лингвистичког порекла, припадности групи јужнословенских језика и просторне блискости.
Решавању питања компарабилности као суштинском теоријском проблему контрастивне анализе приступљено је на основу искључиво семантичких критеријума – утврђивањем еквивалентности, на основу семантичких и граматичких критеријума – утврђивањем кореспондентности, и проналажењем идентичности, контраста, сличности и разлика. Поред наведених, коришћен је и критеријум припадности специфичном семантичком пољу и критеријум фреквентности у смислу учесталости у релевантним корпусима.
Налази су показали висок ниво идентичности, сличности, контраста и разлика кроз вишечлану, сегменталну, парцијалну и текстуалну еквиваленцију, потпуну и парцијалну конгруенцију и неконгруенцију, као и потпуну и парцијалну кореспонденцију, уз откривене посебне карактеристике на семантичком, граматичком, морфолошком, лексичком и дистрибутивном плану које управо и доприносе издвајању прилога као врсте речи у савременом словеначком језику.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.