Title
Место и улога мита у поетичком формирању српске поезије послератног модернизма (Васко Попа, Миодраг Павловић, Стеван Раичковић, Бранко В. Радичевић)
Creator
Gavrilović, Milomir, 1988-
CONOR:
14116455
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 26.09.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
The place and the role of myth in the poetic formation of Serbian post-war modernist poetry (Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Stevan Raičković, Branko V. Radičević)
Место и роль мифа в поэтическом становлении сербской поэзии послевоенного модернизма (Васько Попа, Миодраг Павлович, Стеван Раичкович, Бранко В. Радичевич)
Publisher
[М. Гавриловић]
Format
378 стр.
description
Историја књижевности, митологија - Историја српске књижевности двадесетог века, поетика српске
поезије двадесетог века, однос мита и књижевности / History of literature, Mythology - History of the Serbian literature of the 20th century, Poetics of the
Serbian poetry of the 20th century, The relation between myth and poetry
Abstract (sr)
Поезија српског послератног модернизма је обликована кроз темељити дијалог са
књижевном традицијом. Мит, као истакнуто наличје културе и традиције, учествовао је у том
поетичком обликовању. На примеру поезије оних песника који су први почели да освајају
модернистички израз у српској поезији после Другог светског рата (В. Попа, М. Павловић, С.
Раичковић, Б. В. Радичевић) анализиран је плодотворан утицај мита на обликовање
модернистичког израза набројаних песника, и то превасходно на три нивоа препознавања
митских елемената (мотив, архетип, структура), и у оквиру два типа песничког говора
(митопеја, метамитопеја). Анализиране су песничке збирке поменутих песника објављене у
шестој декади двадесетог века, и тик пре и након ње, дакле, у периоду када се поетички
формирао и сам послератни песнички модернизам. Пре саме анализе, а након теоријског
дефинисања терминолошког апарата овог рада (мит, митско мишљење, митско искуство),
опсежно је представљен однос између мита и књижевности, као две форме културе.
Представљени су и они фактори, како књижевноисторијски, тако и ванкњижевни, који су
довели до тога да се лирика модерниста након Другог светског рата поетички обликује у
плодоносном сусрету са митом. Методолошко полазиште овог рада је пронађено у укрштају
неколико разнородних теоријских погледа на мит (К. Г. Јунг, Е. Касирер, К. Леви-Строс, Н.
Фрај, Р. Барт, Е. М. Мелетински, М. Елијаде) и иманентне анализе изабраних поетских дела,
односно, митских елемената детектованих у тумаченим поетским текстовима. Анализа
подузета у овом раду је потврдила да је мит, као одабрани традицијски репозиторијум
семантичких и симболичких вредности, на свим траженим нивоима препознавања митског
присуства и у оквиру свих анализираних типова песничког говора, уписан у поетичку основу
српске поезије послератног модернизма, као и у основу етичких начела те поезије.
Abstract (en)
Serbian post-war modernist poetry was shaped through a profound relationship with literary
tradition. Myth, as a prominent facet od culture and tradition, took part in that process. Taking as
example poetry works of those poets who first seized the opportunity to use the modernist
expression in Serbian poetry after the World War II (V. Popa, M. Pavlović, S. Raičković, B. V.
Radičević), the fruitful influence of myth on shaping the modernist expression of the listed poets
was analyzed, primarily on three levels of indentification of mythical elements (motive, archetype,
structure), and within two types of poetic articulation (mythopoeia, metamythopoeia). The poetry
collections of the aforementioned poets published in the sixth decade of the 20th century were
analyzed, also including the period just before or just after it, that is, the period when post-war
modernism itself was poetically formed. Before the analysis itself, and after the theoretical
definition of the terminological apparatus of this paper (myth, mythical thinking, mythical
experience), the relationship between myth and literature, as two forms of culture, is extensively
presented. Those factors, both literary historical and non-literary, which led to the fact that the
modernist poetry after the World War II was poetically shaped in a fruitful relation to myth, are also
presented. The methodological starting point of this paper was found in the intersection of several
diverse theoretical views on myth (C. G. Jung, E. Cassirer, C. Lévi-Strauss, N. Frye, R. Barthes, Y.
Meletinsky, M. Eliade) and immanent analysis of chosen poetical works and mythical elements
detected in those texts. The analysis provided in this paper confirmed that myth, as a selected
traditional repository of semantic and symbolic values, at all required levels of identification of
mythical presence and within all analyzed types of poetic articulation, is embedded into the poetic
basis of Serbian post-war modernist poetry, as well as into the basis of ethical principles of that
poetry.
Authors Key words
српска поезија послератног модернизма, поетика, традиција, модерност,
културно памћење, однос мита и поезије, митско мишљење, архетип, структура, митопеја
Authors Key words
Serbian post-war modernist poetry, poetics, tradition, modernism, cultural
memory, the relation of myth and poetry, mythical thinking, archetype, structure, mythopoeia
Classification
821.163.41.09-1:398.22"19"(043.3)
821.163.41.09-1 Popa V.(043.3)
821.163.41.09-1 Pavlović M.(043.3)
821.163.41.09-1 Raičković S.(043.3)
821.163.41.09-1 Radičević B. V.(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Поезија српског послератног модернизма је обликована кроз темељити дијалог са
књижевном традицијом. Мит, као истакнуто наличје културе и традиције, учествовао је у том
поетичком обликовању. На примеру поезије оних песника који су први почели да освајају
модернистички израз у српској поезији после Другог светског рата (В. Попа, М. Павловић, С.
Раичковић, Б. В. Радичевић) анализиран је плодотворан утицај мита на обликовање
модернистичког израза набројаних песника, и то превасходно на три нивоа препознавања
митских елемената (мотив, архетип, структура), и у оквиру два типа песничког говора
(митопеја, метамитопеја). Анализиране су песничке збирке поменутих песника објављене у
шестој декади двадесетог века, и тик пре и након ње, дакле, у периоду када се поетички
формирао и сам послератни песнички модернизам. Пре саме анализе, а након теоријског
дефинисања терминолошког апарата овог рада (мит, митско мишљење, митско искуство),
опсежно је представљен однос између мита и књижевности, као две форме културе.
Представљени су и они фактори, како књижевноисторијски, тако и ванкњижевни, који су
довели до тога да се лирика модерниста након Другог светског рата поетички обликује у
плодоносном сусрету са митом. Методолошко полазиште овог рада је пронађено у укрштају
неколико разнородних теоријских погледа на мит (К. Г. Јунг, Е. Касирер, К. Леви-Строс, Н.
Фрај, Р. Барт, Е. М. Мелетински, М. Елијаде) и иманентне анализе изабраних поетских дела,
односно, митских елемената детектованих у тумаченим поетским текстовима. Анализа
подузета у овом раду је потврдила да је мит, као одабрани традицијски репозиторијум
семантичких и симболичких вредности, на свим траженим нивоима препознавања митског
присуства и у оквиру свих анализираних типова песничког говора, уписан у поетичку основу
српске поезије послератног модернизма, као и у основу етичких начела те поезије.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.