Title
Митска бића у српским и немачким народним бајкама
Creator
Stojanović, Ivana, 1974-
CONOR:
9682535
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 20.09.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
Mythical creatures in Serbian and German fairy tales
Мифические существа в сербских и немецких народных сказках
Publisher
[И. Стојановић]
Format
222 стр.
description
Наука о књижевности, Српска књижевност, Немачка књижевност - Народна (усмена) књижевност, Компаративистика, Фолклористика / Literature Studies, Serbian literature, German literature - Folk (oral) literature, Comparative studies, Folkloristics / Наука о литературе; сербская литература; немецкая литература - Народная (устная) литература; сравнительные исследования; фольклористика
Abstract (sr)
Предмет научног истраживања докторске дисертације представља функционална карактеризација митских бића у репрезентативним српским и немачким народним бајкама, у књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком контексту, те у контексту сагледавања фолклорних резултата у склопу расветљавања интеркултуралних веза српског и немачког народа.
У средишту проучавања првенствено су се нашле „женске“ народне приповетке из збирки Вука Стефановића Караџића, „Zaubermärchen“ из целокупних издања збирки бајки браће Грим и репрезентативна изворна грађа из збирки и антологија српске и немачке усмене прозе. Одабир репрезентативних бајки нарочито је био одређен на основу најчешће заступљених митских бића у народној бајци оба народа – њихових „фантастичних“ атрибута и „чудесних“ својстава – пре свега у оним бајкама, одабраним на основу „компаративног“/„контрастивног“, односно, „конфронтативног“ приступа митолошко-магијским системима српске и немачке усмене традиције.
Имајући у виду иманентну повезаност народних књижевности, древне обичајности и митолошког схватања света, основни циљ истраживања је био да се у културолошком и митопоетском богатству народних бајки оба народа уоче и компаративно испитају место и функција митских бића у систему веровања и поетици жанрова усмене прозе, утврди њихов континуитет и варијантност, учесталост и значај у моделовању сижеа, њихова улога у конструкцији и развоју догађаја у бајци и израде регистри који приказују сличности и разлике у номенклатури, функцијама, атрибутима и значењима митских бића у српским, односно, немачким народним бајкама.
Abstract (en)
The subject matter of the scientific research in this PhD thesis is the functional characterisation of mythical creatures in the representative selection of Serbian and German folk tales, in the context of the history and theory of literature and the cultural context as well as the context of the folklore analysis results with the aim to shed light on the intercultural connections between the Serbian and the German nations.
The focus of the analysis is on the “female” folk tales from the collections of Vuk Stefanovic Karadzic, “Zaubermärchen“ from the complete edition of fairy tales by brothers Grimm and representative original samples from the collections and anthologies of Serbian and German oral prose. The selection of the representative folk tales was based on the most common mythical creatures in the folk tales of the two nations – their “fantastical” attributes and “supernatural” features – mainly in the folk tales chosen on the basis of the “comparative”/”contrasting” or “confrontational” approach to mythical-magical systems of Serbian and German oral tradition.
Bearing in mind the inherent connection among folk literature, ancient customs and mythical understanding of the world, the main aim of the research was to explore the cultural and mythopoetic riches of the folk tales of both nations, to observe and comparatively examine the place and function of mythical creatures in the belief system and poetics in oral prose genres, to define their continuity and variety, frequency and significance in the plot modelling, to determine their role in the construction and sequence of events in a folk tale and to create registers which show the similarities and differences in the nomenclature, function, attributes and meaning of the mythical creatures in Serbian and German folk tales.
Abstract ()
Предметом научного исследования в докторской диссертации является функциональная характеристика мифических существ в репрезентативных сербских и немецких народных сказках, рассмотренная в литературно-историческом, литературно-теоретическом и культурологическом контексте, а также в контексте анализа результатов изучения фольклора в комплексе освещения межкультурных связей сербского и немецкого народов.
В центре внимания исследования были, прежде всего, «женские» народные сказки из сборников Вука Стефановича Караджича, «Волшебные сказки» (″Zaubermärchen″) из полных изданий сборников сказок братьев Гримм и репрезентативные оригинальные материалы из сборников и антологий сербской и немецкой устной прозы. Выбор репрезентативных сказок определялся, в том числе, наиболее часто изображаемыми в народных сказках обоих народов мифическими существами, их «фантастическими» признаками и «чудесными» свойствами, прежде всего, в тех сказках, которые были отобраны на основе «сравнительного»/«контрастивного», т.е. «конфронтационного» подхода к мифолого-магическим системам сербской и немецкой устной традиции.
С учетом имманентной связи народной литературы, древнего обычая и мифологического миропонимания основная цель исследования заключалась в наблюдении и сравнительном изучении места и функции мифических существ в системе верований и в поэтике жанров устной прозы, установлении их преемственности и вариативности, частотности и значения для построения сюжета, роли в конструировании и развитии событий в сказке, а также в создании реестров, показывающих сходство и различие в номенклатуре, функциях, атрибутах и характеров мифических существ в сербских и немецких народных сказках., Предметом научного исследования в докторской диссертации является функциональная характеристика мифических существ в репрезентативных сербских и немецких народных сказках, рассмотренная в литературно-историческом, литературно-теоретическом и культурологическом контексте, а также в контексте анализа результатов изучения фольклора в комплексе освещения межкультурных связей сербского и немецкого народов.
В центре внимания исследования были, прежде всего, «женские» народные сказки из сборников Вука Стефановича Караджича, «Волшебные сказки» (″Zaubermärchen″) из полных изданий сборников сказок братьев Гримм и репрезентативные оригинальные материалы из сборников и антологий сербской и немецкой устной прозы. Выбор репрезентативных сказок определялся, в том числе, наиболее часто изображаемыми в народных сказках обоих народов мифическими существами, их «фантастическими» признаками и «чудесными» свойствами, прежде всего, в тех сказках, которые были отобраны на основе «сравнительного»/«контрастивного», т.е. «конфронтационного» подхода к мифолого-магическим системам сербской и немецкой устной традиции.
С учетом имманентной связи народной литературы, древнего обычая и мифологического миропонимания основная цель исследования заключалась в наблюдении и сравнительном изучении места и функции мифических существ в системе верований и в поэтике жанров устной прозы, установлении их преемственности и вариативности, частотности и значения для построения сюжета, роли в конструировании и развитии событий в сказке, а также в создании реестров, показывающих сходство и различие в номенклатуре, функциях, атрибутах и характеров мифических существ в сербских и немецких народных сказках.
Authors Key words
митска бића, српска и немачка народна бајка, „женске“ народне приповетке/„Zaubermärchen“, Вук Стефановић Караџић, браћа Грим, фолклористика, демонолошко предање, мит
Authors Key words
mythical creatures, Serbian and German folk tales, “female” folk tales, “Zaubermärchen“, Vuk Stefanovic Karadzic, brothers Grimm, folklore, demonology, myth
Classification
821.163.41.09-343:398(043.3)
821.112.2.09-343:398(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет научног истраживања докторске дисертације представља функционална карактеризација митских бића у репрезентативним српским и немачким народним бајкама, у књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком контексту, те у контексту сагледавања фолклорних резултата у склопу расветљавања интеркултуралних веза српског и немачког народа.
У средишту проучавања првенствено су се нашле „женске“ народне приповетке из збирки Вука Стефановића Караџића, „Zaubermärchen“ из целокупних издања збирки бајки браће Грим и репрезентативна изворна грађа из збирки и антологија српске и немачке усмене прозе. Одабир репрезентативних бајки нарочито је био одређен на основу најчешће заступљених митских бића у народној бајци оба народа – њихових „фантастичних“ атрибута и „чудесних“ својстава – пре свега у оним бајкама, одабраним на основу „компаративног“/„контрастивног“, односно, „конфронтативног“ приступа митолошко-магијским системима српске и немачке усмене традиције.
Имајући у виду иманентну повезаност народних књижевности, древне обичајности и митолошког схватања света, основни циљ истраживања је био да се у културолошком и митопоетском богатству народних бајки оба народа уоче и компаративно испитају место и функција митских бића у систему веровања и поетици жанрова усмене прозе, утврди њихов континуитет и варијантност, учесталост и значај у моделовању сижеа, њихова улога у конструкцији и развоју догађаја у бајци и израде регистри који приказују сличности и разлике у номенклатури, функцијама, атрибутима и значењима митских бића у српским, односно, немачким народним бајкама.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.