Title
Јамболски круг у контексту европске авангарде
Creator
Saveska, Olga, 1988-
CONOR:
66770441
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 29.05.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
The Yambol circle in the context of the European avant-garde
Ямбольский круг в контексте европейского авангарда
Publisher
[О. Савеска]
Format
223 стр.
description
Наука о књижевности, историја уметности - Бугарска књижевност, бугарска ликовна уметност / Literary studies, art history - Bulgarian literature, Bulgarian visual arts
Abstract (sr)
Овај рад је посвећен групи уметника из бугарског града Јамбола, која је била активна током двадесетих година ХХ века. Најзначајнији чланови Јамболског круга су К. Крстев, Т. Драганов, Т. Чакрмов, Л. Коен и М. Качулев. Реконструисали смо значајне догађаје, прикупили, анализирали и контекстуализовали податке, текстове, документе и уметничке артефакте, који су допринели укључивању Јамболског круга у токове европске авангардне културе.
Њихов најактивнији период везује се за 1922. годину. Основали су Crescendo, први бугарски авангардни часопис, којим су настојали да обухвате целокупну авангардну културу. Објавили су домаће и интернационалне књижевно-теоријске и ликовне прилоге, а сваки број је садржао нов манифест Крстева. Прокламоване су естетике дадаизма, футуризма и конструктивизма. Појавила се песничка збирка Драганова Хистеричне лепезе, у издању часописа Crescendo, а Качулев је организовао прву самосталну изложбу. Јамболски круг је напустио оквире националне уметности са циљем да се укључи у интернационалну мрежу уметника. Захваљујући часопису Crescendo и сарадњи са Г. Милевим, ови уметници су остварили контакте са Љ. Мицићем и Ф. Т. Маринетијем, који их је прогласио члановима свога покрета. Јамболски круг је по први пут представио бугарску авангардну уметност у међународном контексту учешћем Качулева на Зенитовој изложби (1924).
Анализирана дела и теоријски текстови сведоче о хуманистичкој и интернационалистичкој позицији Јамболског круга. Одсуство конкретног усмерења није неуобичајено за контекст источноевропске авангарде. Уметничка пракса је само делимично пратила оно што је прокламовано у манифестима. Песничко и ликовно стваралаштво Јамболског круга били су иновативни и субверзивни за тадашњи симболистичко-сецесионистички контекст бугарске уметности.
Abstract (en)
This thesis is dedicated to a group of artists from the Bulgarian city of Yambol, which was active during the 1920s. The most important members of the Yambol circle are K. Krstev, T. Draganov, T. Chakrmov, L. Cohen and M. Kachulev. We reconstructed significant events, collected, analyzed and contextualized data, texts, documents and art artifacts, which contributed to the inclusion of the Yambol circle in the currents of European avant-garde culture.
Their most active period dates back to 1922. They founded Crescendo, the first Bulgarian avant-garde magazine, with which they sought to encompass the entire avant-garde culture. They published local and international literary-theoretical and artistic articles, and each issue contained a new manifesto by Krstev. The aesthetics of Dadaism, Futurism and Constructivism were proclaimed. Draganov's poetry collection Hysterical Fans was published by the magazine Crescendo, and Kačulev organized his first solo exhibition. The Yambol circle left the framework of national art with the aim of joining an international network of artists. Thanks to Crescendo magazine and cooperation with G. Milev, these artists made contacts with Lj. Micić and F. T. Marinetti, who declared them members of his movement. The Yambol circle presented Bulgarian avant-garde art in an international context for the first time, with the participation of Kachulev at the Zenit exhibition (1924).
The analyzed works and theoretical texts bear witness to the humanistic and internationalist stance of the Yambol circle. The absence of a concrete direction is not unusual for the context of the Eastern European avant-garde. Artistic practice only partially followed what was proclaimed in the manifestos. The poetic and artistic creations of the Yambol circle were innovative and subversive for the symbolist-secessionist context of the Bulgarian art of that time.
Abstract ()
Настоящая диссертация посвящена группе художников из болгарского города Ямбол, которая активно действовала в 1920-е годы. Наиболее важными членами Ямбольского круга являются К. Крстев, Т. Драганов, Т. Чакрмов, Л. Коэн и М. Качулев. Мы реконструировали значимые события, собрали, проанализировали и контекстуализировали данные, тексты, документы и артефакты, способствовавшие приближению Ямбольского круга к европейской авангардной культуре.
Наиболее активный период деятельности круга относится к 1922 году. Они основали Crescendo – первый болгарский авангардный журнал, стремившийся охватить всю авангардную культуру. В журнале публиковались литературно-теоретические и художественные статьи местных и международных авторов, а каждый номер содержал новый манифест Крстева. Провозглашались эстетические принципы дадаизма, футуризма и конструктивизма. Поэтический сборник Драганова Истерические веера вышел как издание журнала Crescendo, а Качулев организовал свою первую персональную выставку. Ямбольский круг вышел из рамок национального искусства с целью присоединиться к международной сети художников. Благодаря журналу Crescendo и сотрудничеству с Г. Милевым, художники Ямбольского круга установили контакты с Л. Мицичем и Ф. Т. Маринетти, который впоследствии объявил их членами своего движения. Ямбольский круг впервые представил болгарское авангардное искусство на международной сцене участием Качулева на выставке Зенитa (1924).
Проанализированные работы и теоретические тексты свидетельствуют о гуманистической и интернационалистской позициях Ямбольского круга. Отсутствие конкретного направления типично для контекста восточноевропейского авангарда. На практике художники лишь частично следовали тому, что провозглашалось в манифестах. Поэтическое и художественное творчество Ямбольского круга было новаторским и подрывным для символистско-сецессионного контекста болгарского искусства того времени., Настоящая диссертация посвящена группе художников из болгарского города Ямбол, которая активно действовала в 1920-е годы. Наиболее важными членами Ямбольского круга являются К. Крстев, Т. Драганов, Т. Чакрмов, Л. Коэн и М. Качулев. Мы реконструировали значимые события, собрали, проанализировали и контекстуализировали данные, тексты, документы и артефакты, способствовавшие приближению Ямбольского круга к европейской авангардной культуре.
Наиболее активный период деятельности круга относится к 1922 году. Они основали Crescendo – первый болгарский авангардный журнал, стремившийся охватить всю авангардную культуру. В журнале публиковались литературно-теоретические и художественные статьи местных и международных авторов, а каждый номер содержал новый манифест Крстева. Провозглашались эстетические принципы дадаизма, футуризма и конструктивизма. Поэтический сборник Драганова Истерические веера вышел как издание журнала Crescendo, а Качулев организовал свою первую персональную выставку. Ямбольский круг вышел из рамок национального искусства с целью присоединиться к международной сети художников. Благодаря журналу Crescendo и сотрудничеству с Г. Милевым, художники Ямбольского круга установили контакты с Л. Мицичем и Ф. Т. Маринетти, который впоследствии объявил их членами своего движения. Ямбольский круг впервые представил болгарское авангардное искусство на международной сцене участием Качулева на выставке Зенитa (1924).
Проанализированные работы и теоретические тексты свидетельствуют о гуманистической и интернационалистской позициях Ямбольского круга. Отсутствие конкретного направления типично для контекста восточноевропейского авангарда. На практике художники лишь частично следовали тому, что провозглашалось в манифестах. Поэтическое и художественное творчество Ямбольского круга было новаторским и подрывным для символистско-сецессионного контекста болгарского искусства того времени.
Authors Key words
Јамболски круг, Crescendo, К. Крстев, Т. Драганов, М. Качулев, бугарска авангардна књижевност, бугарска ликовна авангарда, футуризам, дадаизам
Authors Key words
Yambol Circle, Crescendo, K. Krstev, T. Draganov, M. Kachulev, Bulgarian avant-garde literature, Bulgarian avant-garde visual arts, futurism, Dadaism
Classification
821.163.2.09"1920/1930"(043.3)
75.036(497.2 Jambol)"1920/1930"(043.3)
050Crescendo(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Овај рад је посвећен групи уметника из бугарског града Јамбола, која је била активна током двадесетих година ХХ века. Најзначајнији чланови Јамболског круга су К. Крстев, Т. Драганов, Т. Чакрмов, Л. Коен и М. Качулев. Реконструисали смо значајне догађаје, прикупили, анализирали и контекстуализовали податке, текстове, документе и уметничке артефакте, који су допринели укључивању Јамболског круга у токове европске авангардне културе.
Њихов најактивнији период везује се за 1922. годину. Основали су Crescendo, први бугарски авангардни часопис, којим су настојали да обухвате целокупну авангардну културу. Објавили су домаће и интернационалне књижевно-теоријске и ликовне прилоге, а сваки број је садржао нов манифест Крстева. Прокламоване су естетике дадаизма, футуризма и конструктивизма. Појавила се песничка збирка Драганова Хистеричне лепезе, у издању часописа Crescendo, а Качулев је организовао прву самосталну изложбу. Јамболски круг је напустио оквире националне уметности са циљем да се укључи у интернационалну мрежу уметника. Захваљујући часопису Crescendo и сарадњи са Г. Милевим, ови уметници су остварили контакте са Љ. Мицићем и Ф. Т. Маринетијем, који их је прогласио члановима свога покрета. Јамболски круг је по први пут представио бугарску авангардну уметност у међународном контексту учешћем Качулева на Зенитовој изложби (1924).
Анализирана дела и теоријски текстови сведоче о хуманистичкој и интернационалистичкој позицији Јамболског круга. Одсуство конкретног усмерења није неуобичајено за контекст источноевропске авангарде. Уметничка пракса је само делимично пратила оно што је прокламовано у манифестима. Песничко и ликовно стваралаштво Јамболског круга били су иновативни и субверзивни за тадашњи симболистичко-сецесионистички контекст бугарске уметности.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.