Title
Југословенско-бугарски односи: 1929-1941.
Creator
Žikić, Miloš, 1990-
CONOR:
19969127
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 07.04.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Group
Odeljenje za istoriju
Alternative title
Yugoslav-Bulagarian relations 1929-1941.
Publisher
[М. С. Жикић]
Format
IV, 461 стр.
description
Историја - Историја Југославије / History - History of Yugoslavia
Abstract (sr)
Предмет овог рада представљају југословенско-бугарски односи од 1929. до 1941.
године. За 1929. као почетну границу нашег истраживања одлучили смо се из разлога што је
она представљала почетак личне диктатуре краља Александра, као и почетак рада на
регулисању односа са Бугарском. Што се тиче 1941. године, она је јасно омеђена прекидом
дипломатских односа и почетком ратног стања између две јужнословенске краљевине. У раду
смо анализирали преговоре са Бугарском током 1929 и 1930, којима је требало регулисати
стање на граници. Посебан предмет истраживања представљали су југословенско-бугарски
односи након пада владе Андреја Љапчева 1931, питања ратних репарација, бугарског
наоружавања, као и сусрети краља Александра и краља Бориса. Настојали смо и да испитамо
југословенске везе са „пријатељским“ круговима у Бугарској. Тежили смо и да утврдимо
колико је Балкански споразум, практично уперен против Бугарске, имао утицаја на даље
развијање југословенско-бугарских односа. Пажња је посвећена и односу Милана
Стојадиновића према Бугарској, као и Пакту о вечном пријатељству и његовом утицају на
даље односе између две земље. Посебан акценат је стављен на догађаје на Балкану у
предвечерје и након почетка рата у Европи и снажну дипломатску борбу и притиске великих
сила. С тим у вези, анализиран је раст бугарских ревизионистичких аспирација у наведеном
периоду и њихов утицај на односе између две земље. У циљу добијања свеобухватније слике
односа две јужнословенске државе, пажњу смо посветили проучавању и утврђивању сарадње
на културном, верском, трговинском и научном нивоу, који су били скрајнути у поређењу са
политичким односима. Одређеног утицаја на југословенско-бугарске односе имао је и развој
македонског питања у Северној Америци, што смо такође настојали да обрадимо. Рад је
заснован на необјављеној грађи из Архива Југославије, Архива Српске академије наука и
уметности, Војног архива у Београду, Државног архива Републике Северне Македоније,
Државног архива Србије, Историјског архива Београда, Музеја ваздухопловства и Централног
државног архива у Софији, објављеној архивској грађи, дневницима и мемоарима, штампи и
периодици, као и релевантној домаћој и страној научној литератури
Abstract ()
The subject of this work is Yugoslav-Bulgarian relations from 1929 to 1941. We
decided on the year 1929 as the starting point of our research because it represented the beginning of
the personal dictatorship of King Alexander, as well as the beginning of the regulation of relations
with Bulgaria. As for 1941, it is clearly defined by the termination of diplomatic relations and the
beginning of the state of war between the two South Slavic kingdoms. In the paper, we analyzed the
negotiations with Bulgaria during 1929-1930, which were supposed to regulate the situation on the
border. A special subject of research was Yugoslav-Bulgarian relations after the fall of the
government of Andrei Ljapchev in 1931, issues of war reparations, Bulgarian armaments, as well as
meetings between King Alexander and King Boris. We also tried to examine Yugoslav connections
with “friendly” circles in Bulgaria. We also sought to determine how much influence the Balkan
Agreement, practically directed against Bulgaria, had on the further development of Yugoslav-
Bulgarian relations. Attention is also paid to Milan Stojadinović's attitude towards Bulgaria, as well
as to the Pact of Eternal Friendship and its influence on further relations between the two countries.
Special emphasis is placed on the events in the Balkans on the eve and after the start of the war in
Europe and the strong diplomatic struggle and pressures of the great powers. In this connection, the
growth of Bulgarian revisionist aspirations in the mentioned period and their impact on the relations
between the two countries were analyzed. In order to obtain a more comprehensive picture of the
relations between the two South Slavic states, we devoted our attention to the study and establishment
of cooperation on the cultural, religious, trade and scientific levels, which were marginal compared
to political relations. The development of the Macedonian question in North America also had a
certain impact on Yugoslav-Bulgarian relations, which we also tried to process. The work is based
on unpublished materials from the Archives of Yugoslavia, the Archives of the Serbian Academy of
Sciences and Arts, the Military Archives in Belgrade, the State Archives of the Republic of North
Macedonia, the State Archives of Serbia, the Historical Archives of Belgrade, the Aviation Museum
and the Central State Archives in Sofia, published archival materials, diaries and memoirs, press and
periodicals, as well as relevant domestic and foreign scientific literature.
Authors Key words
Југославија, Бугарска, Балкански споразум, Мала антанта, спољна политика
Authors Key words
Yugoslavia, Bulgaria, Balkan agreement, Little Entente, foreign policy
Classification
327(497.1:497.2)"1929/1941"(043.3)
94(497.1)"1918/1941"
Type
Tekst
Abstract (sr)
Предмет овог рада представљају југословенско-бугарски односи од 1929. до 1941.
године. За 1929. као почетну границу нашег истраживања одлучили смо се из разлога што је
она представљала почетак личне диктатуре краља Александра, као и почетак рада на
регулисању односа са Бугарском. Што се тиче 1941. године, она је јасно омеђена прекидом
дипломатских односа и почетком ратног стања између две јужнословенске краљевине. У раду
смо анализирали преговоре са Бугарском током 1929 и 1930, којима је требало регулисати
стање на граници. Посебан предмет истраживања представљали су југословенско-бугарски
односи након пада владе Андреја Љапчева 1931, питања ратних репарација, бугарског
наоружавања, као и сусрети краља Александра и краља Бориса. Настојали смо и да испитамо
југословенске везе са „пријатељским“ круговима у Бугарској. Тежили смо и да утврдимо
колико је Балкански споразум, практично уперен против Бугарске, имао утицаја на даље
развијање југословенско-бугарских односа. Пажња је посвећена и односу Милана
Стојадиновића према Бугарској, као и Пакту о вечном пријатељству и његовом утицају на
даље односе између две земље. Посебан акценат је стављен на догађаје на Балкану у
предвечерје и након почетка рата у Европи и снажну дипломатску борбу и притиске великих
сила. С тим у вези, анализиран је раст бугарских ревизионистичких аспирација у наведеном
периоду и њихов утицај на односе између две земље. У циљу добијања свеобухватније слике
односа две јужнословенске државе, пажњу смо посветили проучавању и утврђивању сарадње
на културном, верском, трговинском и научном нивоу, који су били скрајнути у поређењу са
политичким односима. Одређеног утицаја на југословенско-бугарске односе имао је и развој
македонског питања у Северној Америци, што смо такође настојали да обрадимо. Рад је
заснован на необјављеној грађи из Архива Југославије, Архива Српске академије наука и
уметности, Војног архива у Београду, Државног архива Републике Северне Македоније,
Државног архива Србије, Историјског архива Београда, Музеја ваздухопловства и Централног
државног архива у Софији, објављеној архивској грађи, дневницима и мемоарима, штампи и
периодици, као и релевантној домаћој и страној научној литератури
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.