Title
Баштина између музеја и цркве: тумачење хришћанског наслеђа унутар савремене музеолошке праксе у Србији
Creator
Martinović, Stevan, 1987-
CONOR:
53908745
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 14.06.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Heritage between the museum and the church: interpretation of christian heritage within contemporary museological practice
Publisher
[С. С. Мартиновић]
Format
182 стр.
description
Историја уметности - Музеологија и херитологија / History of Art - Museology and Heritology
Abstract (sr)
У раду се анализира музеализација хришћанског наслеђа с посебним освртом на манастирске ризнице, црквено наслеђе у (уметничком) музеју, као и сакрално наслеђе у црквеном музеју. Разврставајући неколико равни унутар којих се огледао однос музеја и цркве, примарни и музеолошки контексти послужили су да се у њиховом „пресеку“ илуструје особеност религијског наслеђа у савременој музеолошкој пракси. То значи да се овом проблему приступало двосмерно: један правац полазио је од претпоставке да религијско наслеђе престаје да буде носилац сакралних конотација у секуларној установи (музеју), док је други имао обрнути смер – сматрало се да музеализовани предмети (унутар цркве) не могу да (и даље) сведоче духовне садржаје. Многи примери у дисертацији показали су на који начин средина, установа, или карактер музеја, утичу на процсе музеализације, па се, унутар свих студија случаја, наишло на „зависност“ музеолошког контекста од примарног. Неспремност да се музеализација одиграва према законитостима музеологије, поштујући наравно особености оваквих трансфера in situ, резултираће потребом за религијом у музеју, или пак „декадентним“ формама музеолошких функција. Па ипак, вишевековна, али и савремена црквена пракса је показала да спрегом свакодневних потреба манастирског живота и учешћем различитих дисциплина у процесима музеализације, данас свeдочимо ризнице што су својом флуидношћу и амбивалентним карактером показале неколико за музеје некарактеристичних подела. Бавећи се трансфером између два основна музеолошка контекста, анализиране су различите концептуалне поставке ризнице/збирке, али и идеје баштињења унутар цркве и музеја. Разуме се, трансфер је неостварив без учешћа „заинтересованог примаоца“, па, осим што смо истраживали промену сакралне топографије храма на коју је процес музеализације имао утицаја, у раду смо се дотицали и промена што се дешавају у пољу између верника цркве и посетиоца музеја.
Abstract (en)
This paper analyzes the musealization of Christian heritage with a particular reference to monastery treasuries, church heritage in a (art) museum, as well as sacral heritage in a church museum. By classifying several levels within which the relationship between the Museum and the Church was reflected, the primary and museological contexts in their „cross section“ served to illustrate peculiarity of a religious heritage in a contemporary museological practice. This means that this problem was approached in two directions – first direction starting point was the assumption that religious heritage ceases to be carrier of sacred connotations in a secular institution (museum), while the second direction had the opposite course – it was considered that musealized objects (inside the Church) cannot (still) testify any spiritual content. Many examples in the dissertation demonstrated how the environment, institution or character of the Museum influence the processes of musealization, so, within all case studies the „dependence“ was encountered between museological and primary context. Unwillingness to enact musealisation according to the laws of the museology, respecting of course the peculiarities of such transfers in situ will result in the need for religion in the Museum, yet "decadent" forms of museological functions. And yet, centuries old as well as contemporary church practice has shown that due to the combination of the daily needs of monastery life and participation of various disciplines in the processes of musealization, today we witness the treasuries that with their fluidity and ambivalent character, have shown several uncharacteristic divisions for a museum. Dealing with the transfer between two basic museological contexts, different conceptual settings of the treasury/collection were analyzed, as well as the ideas of inheritance within the Church and the Museum. Of course, the transfer is unachievable without the participation of the „interested participant“, so in addition to investigating the change in the sacral topography of the temple which was influenced by the musealization process, the paper also touched the subject of changes that occur in the field between church believers and museum visitors.
Authors Key words
музеј, црква, музеалзација, ризница, баштина, примарни и музеолошки контекст
Authors Key words
museum, church, musealization, treasury, heritage, primary and museological context
Classification
069(497.11)"18/19"(043.3)
726:271]:930.85(497.11)"18/19"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
У раду се анализира музеализација хришћанског наслеђа с посебним освртом на манастирске ризнице, црквено наслеђе у (уметничком) музеју, као и сакрално наслеђе у црквеном музеју. Разврставајући неколико равни унутар којих се огледао однос музеја и цркве, примарни и музеолошки контексти послужили су да се у њиховом „пресеку“ илуструје особеност религијског наслеђа у савременој музеолошкој пракси. То значи да се овом проблему приступало двосмерно: један правац полазио је од претпоставке да религијско наслеђе престаје да буде носилац сакралних конотација у секуларној установи (музеју), док је други имао обрнути смер – сматрало се да музеализовани предмети (унутар цркве) не могу да (и даље) сведоче духовне садржаје. Многи примери у дисертацији показали су на који начин средина, установа, или карактер музеја, утичу на процсе музеализације, па се, унутар свих студија случаја, наишло на „зависност“ музеолошког контекста од примарног. Неспремност да се музеализација одиграва према законитостима музеологије, поштујући наравно особености оваквих трансфера in situ, резултираће потребом за религијом у музеју, или пак „декадентним“ формама музеолошких функција. Па ипак, вишевековна, али и савремена црквена пракса је показала да спрегом свакодневних потреба манастирског живота и учешћем различитих дисциплина у процесима музеализације, данас свeдочимо ризнице што су својом флуидношћу и амбивалентним карактером показале неколико за музеје некарактеристичних подела. Бавећи се трансфером између два основна музеолошка контекста, анализиране су различите концептуалне поставке ризнице/збирке, али и идеје баштињења унутар цркве и музеја. Разуме се, трансфер је неостварив без учешћа „заинтересованог примаоца“, па, осим што смо истраживали промену сакралне топографије храма на коју је процес музеализације имао утицаја, у раду смо се дотицали и промена што се дешавају у пољу између верника цркве и посетиоца музеја.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.