Title
Утицај политичких странака на процес друштвене и политичке интеграције националних мањина у републици Србији (2000-2016)
Creator
Marković, Ksenija, 1986-
CONOR:
35755879
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 30.09.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
ǂThe ǂinfluence of political parties on the process of social and political integration of national minorities in the Republic of Serbia (2000-2016)
Publisher
[К. М. Марковић]
Format
278 стр.
description
Политичке науке - Политички системи / Political science - Political systems
Abstract (sr)
Ослањајући се на теоријска упоришта мулиткултурализма и либералне теорије
мањинских права рад полази од питања: Да ли су политичке странке допринеле друштвеној и
политичкој интеграцији националних мањина у Републици Србији (2000-2016)? Предмет
истраживања јесте изучавање утицаја политичког представљања на процес интеграције
националних мањина. Циљ рада је да покаже да, у случају Републике Србије, изабран модел
остваривања права на политичко представљање националних мањина није допринео
повећању степена интеграције, смањењу етничке дистанце међу заједницама и развијању
интеркултуралне сарадње. Полази се од претпоставке да, иако је намера доносиоца одлука
била да се применом постојећег модела политичког представљања обезбеди заштита и развој
идентитета мањина, превелик фокус на етнокултуралне специфичности доводи до
(не)намераване последице- механизми заштите и представљености националних мањина су
уместо интеграције довели до сегрегације заједница. Кроз анализу остваривања права на
културну аутономију и политичко представљање, социоекономског статуса националних
мањина и програмских начела странака одређени су индикатори интеграције и креирани
индекси политичке и друштвене интеграције националних мањина. Резултати истраживања
указују да је политика интеграције у Републици Србији заснована на начелима сегрегативног
мултикултурализма. Са променом политичког система улази се у фазу редефинисања
националних и политичких идентитета, која је праћена хомогенизацијом српске заједнице и
националних мањина. У оваквим околностима долази до јачања мањинских национализама,
који представљају одговор на већинско грађење нације, што коначно резултира затварањем
националних заједница, продубљивањем неповерења и повећањем етничке дистанце између
већине и мањине, али и међу мањинама.
Abstract (en)
Relying on the theoretical foundations of multiculturalism and liberal theories of
minority rights, the work starts from the question: Did political parties contribute to the social and
political integration of national minorities in the Republic of Serbia (2000-2016)? The subject of the
research is the influence of political representation on the process of integration of national
minorities. The aim of the paper is to show that, in the case of the Republic of Serbia, the chosen
model of exercising the right to political representation of national minorities did not increase the
degree of integration, reduce the ethnic distance between communities and develop intercultural
cooperation. The work starts from the assumption that, although the intention of the decisionmakers
was to ensure the protection and development of minority identities by applying the existing
model of political representation, too much focus on ethno-cultural characteristics led
to(un)intended consequences - the mechanisms of protection and representation of national
minorities caused segregation instead of integration. Through the analysis of the implementation of
the right to cultural autonomy and political representation, but also through the socioeconomic
status of national minorities and the party’s programmatic principles, integration indicators were
determined and indices of political and social integration of national minorities were created. The
research results indicate that the integration policy in the Republic of Serbia is based on the
principles of segregative multiculturalism. With the change of the political system, national and
political identities were redefined, and this process was accompanied by the process of
homogenization of the Serbian community, but also by the process of homogenization of national
minorities. Such circumstances brought aboutthe rise of minority nationalisms, as a response to
majority nation-building, which ultimately resulted in the closure of national communities, in the
deepened mistrust and increased ethnic distance between the majority and the minority, as well as
among different minorities themselves.
Authors Key words
национални идентитет и култура, националне мањине, групна права
националних мањина, културна припадност, културна аутономија, право на политичко
представљање, политичка интеграција, друштвена интеграција, већинске странке, политичке
странке националних мањина
Authors Key words
national identity and culture, national minorities, group rights of national minorities,
cultural affiliation, cultural autonomy, right to political representation, political integration, social
integration, majority parties, political parties of national minorities
Classification
329:323.15(497.11)”2000/2016”
Type
Tekst
Abstract (sr)
Ослањајући се на теоријска упоришта мулиткултурализма и либералне теорије
мањинских права рад полази од питања: Да ли су политичке странке допринеле друштвеној и
политичкој интеграцији националних мањина у Републици Србији (2000-2016)? Предмет
истраживања јесте изучавање утицаја политичког представљања на процес интеграције
националних мањина. Циљ рада је да покаже да, у случају Републике Србије, изабран модел
остваривања права на политичко представљање националних мањина није допринео
повећању степена интеграције, смањењу етничке дистанце међу заједницама и развијању
интеркултуралне сарадње. Полази се од претпоставке да, иако је намера доносиоца одлука
била да се применом постојећег модела политичког представљања обезбеди заштита и развој
идентитета мањина, превелик фокус на етнокултуралне специфичности доводи до
(не)намераване последице- механизми заштите и представљености националних мањина су
уместо интеграције довели до сегрегације заједница. Кроз анализу остваривања права на
културну аутономију и политичко представљање, социоекономског статуса националних
мањина и програмских начела странака одређени су индикатори интеграције и креирани
индекси политичке и друштвене интеграције националних мањина. Резултати истраживања
указују да је политика интеграције у Републици Србији заснована на начелима сегрегативног
мултикултурализма. Са променом политичког система улази се у фазу редефинисања
националних и политичких идентитета, која је праћена хомогенизацијом српске заједнице и
националних мањина. У оваквим околностима долази до јачања мањинских национализама,
који представљају одговор на већинско грађење нације, што коначно резултира затварањем
националних заједница, продубљивањем неповерења и повећањем етничке дистанце између
већине и мањине, али и међу мањинама.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.