Title
Интегрално просторно планирање и заштита фортификацијског наслеђа приобалног подручја Црне Горе са аспекта адаптације на климатске промене: докторска дисетација
Creator
Lazarević, Slađana, 1983-
CONOR:
95536137
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 23.09.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Integrated spatial planning and protection of fortification architectural heritage of the coastal zone of Montenegro from the adaptation to climate change perspective
Publisher
[С. Лазаревић]
Format
280 стр.
description
Архитектура и урбанизам / ARCHITECTURE AND URBANISM
Abstract (sr)
Проблем истраживања је неадекватна заштита и валоризација градитељског
наслеђа, те недостатак методолошког приступа његове прилагодљиве, поновне употребе са
аспекта адаптације на климатске промене. Одрживо коришћењe и увођењe овог вредног
градитељског наслеђа у савремене токове одрживог развоја градова, предуслови су за
интегрално просторно планирање. Интегрални приступ заштити природног и културног
наслеђа којим би се остварила свеобухватна заштита, али и прилагодљива употреба,
ревитализација и валоризација, приликом доношења просторно планске документације, или
није јасно дефинисан, или не постоје адекватни механизми и инструменти којимa се
заштита постиже у пракси. Пропадање културног наслеђа, неадекватна обнова, заштита,
конзервација, рестаурација и економскa валоризацијa, а неретко и проста презентација
културних добара, проблеми су данашње архитектонско-урбанистичке праксе. Посебан
проблем представља дефинисање параметара одрживог развоја који могу допринети
дефинисању јаснијег методолошког приступа за прилагодљиву употребу фортификацијског
градитељског наслеђа са аспекта адаптације на климатске промене. За предмет
истраживања изабрани су градови на јадранској обали подручја данашње територије Црне
Горе, са фокусом на утврђене градове препознате на UNESCO-вој листи светске баштине,
због своје посебне аутентичне и културно-историјске вредности: утврђени град Котор,
утврђени град Херцег Нови, Стари град Бар и Стари град Улцињ, али и Стари град Будва,
због јаснијег приказа урбане генезе целокупног фортификацијског система Боке которске.
Ужи предмет истраживања представља фортификацијска архитектура ових градова, која до
сада, из неког разлога, није довољно завредела пажњу струке, али ни доносиоца одлука при
изради просторно планске документације и валоризацији градитељског наслеђа.
Abstract (en)
The research problem lies within inadequate protection and valorisation of architectural
heritage, and the lack of a methodological approach to its adaptive reuse from the aspect of
adaptation to climate change perspective. Sustainable use and introduction of this valuable
architectural heritage into modern trends of sustainable urban development are prerequisites for
integrated spatial planning. An integrated approach to the protection of natural and cultural
heritage that would lead to comprehensive protection but also adaptable use, revitalization and
valorisation, when adopting spatial planning documentation, is either not clearly defined, or there
are no adequate mechanisms and instruments to achieve such protection in practice. Deterioration
of cultural heritage, inadequate restoration, protection, conservation, restoration and economic
valorisation, and often a simple presentation of cultural assets, are the problems of today's
architectural and urban practice. A specific problem is identified in defining the parameters of
sustainable development that can contribute to defining a clearer methodological approach for the
adaptive use of fortification architectural heritage from the aspect of adaptation to climate change.
Cities on the Adriatic coast of today's territory of Montenegro were chosen as the subject of
research, with a focus on fortified cities recognized on the UNESCO World Heritage List, due to
their special authentic and cultural-historical value: Fortified city of Kotor, Fortified city of Herceg
Novi, the Old Town of Bar and the Old Town of Ulcinj, but also the Old Town of Budva for the
purpose of clearer presentation of the urban genesis of the entire fortification system of the Bay of
Kotor. The narrower subject of research is the fortification architecture of these cities, which so
far, for some reason, has not sufficiently deserved the attention of the experts or decision makers
in the preparation of spatial planning documentation and valorisation of architectural heritage.
Authors Key words
интегрално просторно планирање, урбана регенерација, адаптација нa
климатске промене, градитељско наслеђе, фортификацијска архитектур
Authors Key words
integrated spatial planning, urban regeneration, adaptation to climate change,
architectural heritage, fortification architecture
Classification
711.553.4:551.583(497.16)(043.3)
728.8.025.4(497.16)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Проблем истраживања је неадекватна заштита и валоризација градитељског
наслеђа, те недостатак методолошког приступа његове прилагодљиве, поновне употребе са
аспекта адаптације на климатске промене. Одрживо коришћењe и увођењe овог вредног
градитељског наслеђа у савремене токове одрживог развоја градова, предуслови су за
интегрално просторно планирање. Интегрални приступ заштити природног и културног
наслеђа којим би се остварила свеобухватна заштита, али и прилагодљива употреба,
ревитализација и валоризација, приликом доношења просторно планске документације, или
није јасно дефинисан, или не постоје адекватни механизми и инструменти којимa се
заштита постиже у пракси. Пропадање културног наслеђа, неадекватна обнова, заштита,
конзервација, рестаурација и економскa валоризацијa, а неретко и проста презентација
културних добара, проблеми су данашње архитектонско-урбанистичке праксе. Посебан
проблем представља дефинисање параметара одрживог развоја који могу допринети
дефинисању јаснијег методолошког приступа за прилагодљиву употребу фортификацијског
градитељског наслеђа са аспекта адаптације на климатске промене. За предмет
истраживања изабрани су градови на јадранској обали подручја данашње територије Црне
Горе, са фокусом на утврђене градове препознате на UNESCO-вој листи светске баштине,
због своје посебне аутентичне и културно-историјске вредности: утврђени град Котор,
утврђени град Херцег Нови, Стари град Бар и Стари град Улцињ, али и Стари град Будва,
због јаснијег приказа урбане генезе целокупног фортификацијског система Боке которске.
Ужи предмет истраживања представља фортификацијска архитектура ових градова, која до
сада, из неког разлога, није довољно завредела пажњу струке, али ни доносиоца одлука при
изради просторно планске документације и валоризацији градитељског наслеђа.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.