Title
Проблем атмосфере у контексту савремене презентације градитељског наслеђа
Creator
Tošić, Jovana, 1988-
CONOR:
57783049
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 30.09.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Arhitektonski fakultet
Alternative title
Atmosphere issue in the context of contemporary presentation of built heritage
Publisher
[Ј. С. Тошић]
Format
225 стр.
description
Архитектура и урбанизам - Историја, теорија и естетика архитектуре и визуелних уметности и
обнова градитељског наслеђа / Architecture and Urbanism - History, theory and aesthetics of architecture and visual arts and preservation of
architectural heritage
Abstract (sr)
Атмосфера, као просторно-емоционална појава у архитектури, покреће бројна питања у
оквиру архитектонског дискурса, а самим тим представља проблем који је неопходно
тумачити у контексту заштите и презентације градитељског наслеђа. У савременој
архитектонској пракси све присутније су архитекте које ауторске позиције базирају на грађењу
атмосфере, а пројектантске приступе и ставове темеље на филозофско-теоријским
интерпретацијама појма атмосфере у архитектури, као теоријско-метафоричног појма који је
из филозофског преведен у архитектонски дискурс. Тема грађења и перципирања атмосфере
недовољно је критички разматрана у архитектонској теорији и пракси, те историјске грађевине
и простори који су под заштитом нису валоризовани с аспекта њеног очувања, а самим тиме,
ни вредности ових грађевина нису презентоване на адекватан начин, што указује на актуелност
теме истраживања, како са теоријског, тако и са практичног аспекта. Проблем идентификације,
вредновања, обнове и презентације генератора атмосфере у архитектури, као извора за
процену аутентичности и интегритета, односно као материјалних и нематеријалних елемената
духа места историјских грађевина и простора, појављује се услед фокусирања међународних
усвојених повеља и докумената у области заштите културног наслеђа на перципирање и
очување визуелних карактеристика архитектуре, занемарујући нематеријалне аспекте
атмосфере.
Истраживање се бави питањима обнове и очувања атмосфере у архитектури, као услова
за комплексније и адекватније пројекте презентације градитељског наслеђа. Основни циљ
истраживања је да се преиспитивањем кључних теорија и принципа савремене заштите и
презентације градитељског наслеђа, као и редефинисањем појма атмосфере у архитектури и
њеном ревалоризацијом, формулишу предлози за унапређење презентације и интерпретације
материјалних и нематеријалних вредности историјских грађевина и простора, кроз активирање
генератора атмосфере. То би имплицирало могућа решења за превазилажење недоследности
између утемељених конзерваторских захтева и флуидних токова савременог пројектовања,
чиме би се обезбедило унапређење и континуитет развоја заштићених грађевина и простора
који поседују атмосферске квалитете. Предлози и препоруке за унапређење методологије
препознавања, вредновања и оживљавања генератора атмосфере у презентацији и
интерпретацији историјских грађевина и простора, формулисани су на основу анализе
генератора атмосфере репрезентативних заштићених породичних кућа (вила) грађанске
друштвено-културне елите, изграђених крајем XIX и почетком XX века у Београду.
Дисертација успоставља везу између филозофских поставки архитектуре и савремене праксе
архитектонског пројектовања, све то рефлектујући на иновативан и оригиналан начин на
теорију и праксу очувања градитељског наслеђа, што имплицира да ово истраживање поред
значаја у националној стручној јавности претендује да има и међународни допринос.
Abstract (en)
Atmosphere, as a spatial-emotional phenomenon in architecture, raises numerous questions
within the architectural discourse and thus represents a problem that needs to be interpreted in the
context of protection and presentation of architectural heritage. In contemporary architectural
practice, more and more architects base their design positions on building the atmosphere. Their
architectural design approaches and attitudes are based on philosophical-theoretical interpretations of
the concept of atmosphere in architecture as a theoretical-metaphorical concept translated from
philosophical to architectural discourse. However, the topic of building and perceiving the
atmosphere is not critically considered enough in architectural theory and practice, and historical
buildings and places are not valorized from the aspect of atmosphere preservation. Thus, the values
of these buildings are not adequately presented, indicating the research topic's relevance, both from a
theoretical and a practical point of view. The problem of identification, evaluation, restoration, and
presentation of atmosphere generators as sources for assessing the authenticity and integrity and as
tangible and intangible elements of the spirit of place, arose due to projects focusing on international
adopted charters and documents in the field of cultural heritage and preserving the visual
characteristics of architecture, neglecting the intangible aspects of the atmosphere.
The research examines the issues of restoration and preservation of the atmosphere in
architecture as a condition for more complex and adequate projects for the presentation of
architectural heritage. The main aim of the research is to rethink theories and principles of
contemporary preservation and presentation of architectural heritage and to redefine the concept of
atmosphere in architecture and to revaluate it and formulate proposals for improving the presentation
and interpretation of tangible and intangible values of historic buildings and spaces. This would imply
possible solutions to overcome the inconsistencies between the established conservation requirements
and the fluid flows of contemporary architectural design, ensuring the improvement and continuity
of the development of protected buildings and spaces with atmospheric qualities. Proposals and
recommendations for improving the methodology of recognizing, evaluating, and reviving
atmospheric generators through the presentation and interpretation of historic buildings and spaces
were based on the analysis of atmospheric generators of representative protected family houses
(villas) of the socio-cultural elite built in the late 19th and early 20th centuries in Belgrade. The
dissertation establishes a connection between the philosophical background of architecture and
contemporary architectural design practice, reflecting all this innovatively and originally on the
theory and practice of preserving architectural heritage, which implies that this research aspires
importance to the national professional public as to the international one.
Authors Key words
атмосфера, генератори атмосфере, презентација градитељског наслеђа, дух
места (genius loci), карактер простора, аутентичност, социјална вредност
Authors Key words
atmosphere, atmosphere generators, architectural heritage preservation, spirit of place
(genius loci), character of the space, authenticity, social value
Classification
72.01:719:114(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Атмосфера, као просторно-емоционална појава у архитектури, покреће бројна питања у
оквиру архитектонског дискурса, а самим тим представља проблем који је неопходно
тумачити у контексту заштите и презентације градитељског наслеђа. У савременој
архитектонској пракси све присутније су архитекте које ауторске позиције базирају на грађењу
атмосфере, а пројектантске приступе и ставове темеље на филозофско-теоријским
интерпретацијама појма атмосфере у архитектури, као теоријско-метафоричног појма који је
из филозофског преведен у архитектонски дискурс. Тема грађења и перципирања атмосфере
недовољно је критички разматрана у архитектонској теорији и пракси, те историјске грађевине
и простори који су под заштитом нису валоризовани с аспекта њеног очувања, а самим тиме,
ни вредности ових грађевина нису презентоване на адекватан начин, што указује на актуелност
теме истраживања, како са теоријског, тако и са практичног аспекта. Проблем идентификације,
вредновања, обнове и презентације генератора атмосфере у архитектури, као извора за
процену аутентичности и интегритета, односно као материјалних и нематеријалних елемената
духа места историјских грађевина и простора, појављује се услед фокусирања међународних
усвојених повеља и докумената у области заштите културног наслеђа на перципирање и
очување визуелних карактеристика архитектуре, занемарујући нематеријалне аспекте
атмосфере.
Истраживање се бави питањима обнове и очувања атмосфере у архитектури, као услова
за комплексније и адекватније пројекте презентације градитељског наслеђа. Основни циљ
истраживања је да се преиспитивањем кључних теорија и принципа савремене заштите и
презентације градитељског наслеђа, као и редефинисањем појма атмосфере у архитектури и
њеном ревалоризацијом, формулишу предлози за унапређење презентације и интерпретације
материјалних и нематеријалних вредности историјских грађевина и простора, кроз активирање
генератора атмосфере. То би имплицирало могућа решења за превазилажење недоследности
између утемељених конзерваторских захтева и флуидних токова савременог пројектовања,
чиме би се обезбедило унапређење и континуитет развоја заштићених грађевина и простора
који поседују атмосферске квалитете. Предлози и препоруке за унапређење методологије
препознавања, вредновања и оживљавања генератора атмосфере у презентацији и
интерпретацији историјских грађевина и простора, формулисани су на основу анализе
генератора атмосфере репрезентативних заштићених породичних кућа (вила) грађанске
друштвено-културне елите, изграђених крајем XIX и почетком XX века у Београду.
Дисертација успоставља везу између филозофских поставки архитектуре и савремене праксе
архитектонског пројектовања, све то рефлектујући на иновативан и оригиналан начин на
теорију и праксу очувања градитељског наслеђа, што имплицира да ово истраживање поред
значаја у националној стручној јавности претендује да има и међународни допринос.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.