Title
Морфометријске карактеристике рељефа и њихов утицај на отвореност шума примарном мрежом шумских путева у Републици Српској
Creator
Dražić, Srđan, 1969-
CONOR:
35461223
Copyright date
2021
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 22.02.2022.
Other responsibilities
Academic Expertise
Biotehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Šumarski fakultet
Alternative title
Morphometric characteristics of the relief and their influence on forest openness by the primary forest roads network in the Republic of Srpska
: doctoral dissertation
Publisher
[С. М. Дражић]
Format
154 стр.
description
Шумарство / Forestry
Abstract (sr)
Област науке која се бави рељефним облицима и његовом класификацијом назива
се геоморфологија. Геоморфологија је научна дисциплина која се бави истраживањем
настанака, еволуције и динамике рељефа Земље. То је гранична дисциплина између
географије и геологије. За разлику од морфографије и морфогенезе, морфометрија
представља квантитативно одређивање општих параметара облика рељефа:
хипсометрију, нагибе, вертикалну рашчлањеност (енергија рељефа), експозицију и
специфичних параметара који подразумевају издвојене рељефне облике (нпр. гребене,
поникве, дренажне мреже и др.).
Jедан од најважнијих инфраструктурних објеката у шумарству су шумски
камионски путеви. Планирање и оптимизовање шумских камионских путева се у
прошлости углавном посматрало са економског аспекта, уз задовољење социолошких
потреба локалног становништва. У току планирања оптималне мреже путева,
коришћени су подаци базирани на величини сечивог етата и просечне транспорне
дистанце привлачења шумских дрвних сортимената. Морфометријске карактеристике
терена, као значајан утицајни фактор густине и просторног распореда мреже шумских
камионских путева, у прошлости су, због недовољно прецизних података, приказиване
описно. На основу таквих података аутори су давали своју класификацију густине мреже
шумских камионских путева, а односила се на низијско, брдско и планинско подручје,
без јасно одређених морфометријских карактеристика терена.
Употребом савремене рачунарске технологије, коришћењем прецизнијих
дигиталних модела терена (ДМТ), створили су се услови за много прецизнију
класификацију рељефа. Одабрано је 7 најважнијих морфометријских критеријума на
основу којих је вршена класификација шумскопривредних подручја у Републици
Српској. Процена одабраних критеријума извршена је коришћењем аналитичког
хијерархијског процеса (АХП), добијени су тежински коефицијенти који су множени са
овим критеријумима на основу којих су класификована шумскопривредна подручја,
разврстана у четири категорије. За сваку од добијених категорија, одабрано је
карактеристично ШПП на којем је пројектована максимална густина путева коју је било
могуће поставити у карактеристичан рељефни простор, с тим да просечна дистанца
привлачења буде приближно 300 m.
Коначном анализом, ШПП су разврстана у четири категорије погодности терена
за изградњу шумских камионских путева и то: погодна, умерено погодна, слабо погодна
и непогодна. Коначном расподелом ШПП, по овим категоријама, добијен је податак да
30,30% ШПП припада погодним теренима, 26,44% умерено погодним, 20,85% слабо
погодним и 22,41% ШПП непогодним теренима.
Abstract (en)
The field of science dealing with relief forms and their classification is called
geomorphology. Geomorphology is a scientific discipline that investigates the origin, evolution,
and dynamics of Earth's relief. It is a borderline discipline between geography and geology.
Unlike morphography and morphogenesis, morphometry is a quantitative determination of
general parameters forms of relief: hypsometry, slopes, terrain rugedness (relief energy),
aspects, and specific parameters that imply isolated relief forms (eg ridge, sinks, drainage
network, etc.).
One of the most important infrastructural facilities in forestry are forest truck roads. In
the past, the planning and optimization of forest truck roads were observed from an economic
point of view, with minimal fulfillness of the needs for the local population. During the planning,
data based on the size of the annual cut and the average skidding distance of forest wood
assortments were used. Morphometric characteristics of the terrain, as a significant influencing
factor of the density and spatial distribution of the forest truck road network, have been
presented in the past descriptively due to insufficiently precise data. Based on such data, many
authors made their classification of the density of the forest truck road network, according to
classification on: lowland, mountainous and hilly areas, without clearly defined morphometric
characteristics of the terrain.
By using modern computer technology and more accurate digital terrain models (DТМ),
the conditions for a very precise classification of terrain were created. The 7 most important
criteria on the basis of which the classification of forest areas in the Republic of Srpska was
performed were selected. The evaluation of the selected criteria was carried out using the
Analytical Hierarchical Process (AHP), weight coefficients were obtained, which were
multiplied by these criteria based on which characteristic areas were separated and classified
into four categories. For each of the categories obtained, a characteristic FMU were selected
where the maximum density of roads were designed that could be placed in the characteristic
relief space, with average skidding distance of 300 m.
According to the final analysis, FMU were classified into four categories of terrain
suitability for the construction of forest truck roads and those are: suitable, moderately
suitable, less suitable and unsuitable. The final distribution of FMU, by these categories, shows
that 30.30% FMU belongs to suitable terrains, 26.44% to moderately suitable, 20.85% to less
suitable and 22.41% FMU to unsuitable terrains.
Authors Key words
дигитални модел терена, географски информациони систем,
геоморфологија, морфометрија, отварање шума, шумски камионски путеви,
вишекритеријумска анализа
Authors Key words
digital elevation model, geographic information system, geomorphology,
morphometry, multi-criteria analysis, forest oppening, forest roads.
Classification
630*383.1:528:625.711.84(497.6 Republika Srpska)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Област науке која се бави рељефним облицима и његовом класификацијом назива
се геоморфологија. Геоморфологија је научна дисциплина која се бави истраживањем
настанака, еволуције и динамике рељефа Земље. То је гранична дисциплина између
географије и геологије. За разлику од морфографије и морфогенезе, морфометрија
представља квантитативно одређивање општих параметара облика рељефа:
хипсометрију, нагибе, вертикалну рашчлањеност (енергија рељефа), експозицију и
специфичних параметара који подразумевају издвојене рељефне облике (нпр. гребене,
поникве, дренажне мреже и др.).
Jедан од најважнијих инфраструктурних објеката у шумарству су шумски
камионски путеви. Планирање и оптимизовање шумских камионских путева се у
прошлости углавном посматрало са економског аспекта, уз задовољење социолошких
потреба локалног становништва. У току планирања оптималне мреже путева,
коришћени су подаци базирани на величини сечивог етата и просечне транспорне
дистанце привлачења шумских дрвних сортимената. Морфометријске карактеристике
терена, као значајан утицајни фактор густине и просторног распореда мреже шумских
камионских путева, у прошлости су, због недовољно прецизних података, приказиване
описно. На основу таквих података аутори су давали своју класификацију густине мреже
шумских камионских путева, а односила се на низијско, брдско и планинско подручје,
без јасно одређених морфометријских карактеристика терена.
Употребом савремене рачунарске технологије, коришћењем прецизнијих
дигиталних модела терена (ДМТ), створили су се услови за много прецизнију
класификацију рељефа. Одабрано је 7 најважнијих морфометријских критеријума на
основу којих је вршена класификација шумскопривредних подручја у Републици
Српској. Процена одабраних критеријума извршена је коришћењем аналитичког
хијерархијског процеса (АХП), добијени су тежински коефицијенти који су множени са
овим критеријумима на основу којих су класификована шумскопривредна подручја,
разврстана у четири категорије. За сваку од добијених категорија, одабрано је
карактеристично ШПП на којем је пројектована максимална густина путева коју је било
могуће поставити у карактеристичан рељефни простор, с тим да просечна дистанца
привлачења буде приближно 300 m.
Коначном анализом, ШПП су разврстана у четири категорије погодности терена
за изградњу шумских камионских путева и то: погодна, умерено погодна, слабо погодна
и непогодна. Коначном расподелом ШПП, по овим категоријама, добијен је податак да
30,30% ШПП припада погодним теренима, 26,44% умерено погодним, 20,85% слабо
погодним и 22,41% ШПП непогодним теренима.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.