Title
Историјска картографија Србије и Старе Србије у другој половини 19. и почетком 20. века
Creator
Ilić, Žarko, 1995-
CONOR:
33592935
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 24.11.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
ǂA ǂhistorical cartography of Serbia and Old Serbia in the second half of the 19th and at the beginning of the 20th century
Publisher
[Ж. Илић]
Format
526 стр., 22 пресавијена листа
description
Историја - Историја српског народа у Новом веку / History - Modern history of the Serbian people
Abstract (sr)
Тема рада је детаљна анализа картографских представа Србије и Старе Србије у европској и српској картографији у другој половини 19. и почетком 20. века. За успешно разумевање историјске картографије наведене две области најпре је било неопходно указати на географске карактеристике и сагледати географски положај Србије и Старе Србије са различитих аспеката, с посебним нагласком на његовим променама у вези са политичким приликама. Затим је пажња посвећена настанку и разумевању географских и географско-политичких појмова српске земље, Србија, Стара Србија, Македонија, Херцеговина, Босна, Бугарска и Горња Албанија (Албанија), а у контексту јаснијег разумевања географског појма Старе Србије, али и генерално историјске географије централног дела Балканског полуострва. У раду је детаљно приказан развој аустријске и немачке картографије Србије и Старе Србије, са нагласком на улогу коју су те две картографске школе имале у ширењу географског знања и у географском упознавању ових области. Затим је анализирана улога руских официра у картирању Кнежевине Србије током тридесетих и седамдесетих година 19. века, а потом је представљено место Србије и Старе Србије на мапама бугарске картографске школе, као и других балканских и европских картографија заступљених са мањим бројем издања. Развој српске картографије посматран је у складу са њеном основном поделом на цивилну и војну картографију, уз указивање на етапе у њеном развоју и главне стране утицаје који су допринели обликовању традиција српске картографске школе. Етнографска картографија Старе Србије и Македоније представља изузетно важан сегмент у историјској картографији Балканског полуострва, посебно у периоду од 1878. до 1914. године, те је и њена детаљна анализа један од задатака овог рада, са посебним нагласком на изворима на основу којих су аутори повлачили границе народа у овом делу Европе. Такође, указано је и на улогу коју су етнографске карте имале у политичком и јавном животу друге половине 19. и почетком 20. века.
Abstract (en)
In the paper, the main focus is on providing a detailed analysis of cartographic depictions of Serbia and Old Serbia which can be found in European and Serbian cartography of the second half of the 19th and early 20th century. To gain a better understanding of the historical cartography of the aforementioned traditions, it was firstly necessary to point out the geographic characteristics of Serbia and Old Serbia and to gain a broader view of their geographical position from a variety of perspectives, with a special emphasis on the changes which were elicited by political circumstances. Then the attention was dedicated to the genesis and understanding of the geographical and geo-political terminology behind such concepts as: Serbian lands, Serbia, Old Serbia, Macedonia, Herzegovina, Bosnia, Bulgaria and Upper Albania (Albania), all of this within the context of gaining a clearer notion of the geographical term Old Serbia, as well as the historical geography of the Central Balkans in general. This work also features a detailed overview of the development of depictions of Serbia and Old Serbia in Austrian and German cartography, and it also emphasizes the role that these two cartographic schools had in disseminating geographical knowledge of these regions, gaining a more profound understanding of them. Afterwards, an analysis of the role that Russian officers played in mapping the Principality of Serbia during the 1830s and 1870s is given, as well as how Serbia and Old Serbia are depicted on maps of the Bulgarian cartographic school, and those of other Balkan and European traditions as represented by more limited editions. The development of Serbian cartography is observed in accordance with its division into military and civilian cartography, while also tracing out the stages in its development and the main foreign influences which contributed to shaping the traditions of the Serbian cartographic school. The ethnographic mapping of Old Serbia and Macedonia represents an extremely important segment in the historical cartography of the Balkan Peninsula, especially in the period from 1878 to 1914, so a detailed analysis of it is one of the tasks of this work, with a special emphasis on the sources which the authors of these maps used to delineate the borders between people in this part of Europe. Finally, attention is drawn to the role that ethnographic cartography played in the political and public domain in the second half of the 19th and early 20th century.
Authors Key words
историјска картографија, историјска географија, географски положај, етнографија, српске земље, Србија, Стара Србија, Македонија
Authors Key words
historical cartography, historical geography, geographic position, ethnography, Serbian lands, Serbia, Old Serbia, Macedonia
Classification
528.9:94(497.11)"18/19"(043.3)
911.3:94(497)“18/19“(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Тема рада је детаљна анализа картографских представа Србије и Старе Србије у европској и српској картографији у другој половини 19. и почетком 20. века. За успешно разумевање историјске картографије наведене две области најпре је било неопходно указати на географске карактеристике и сагледати географски положај Србије и Старе Србије са различитих аспеката, с посебним нагласком на његовим променама у вези са политичким приликама. Затим је пажња посвећена настанку и разумевању географских и географско-политичких појмова српске земље, Србија, Стара Србија, Македонија, Херцеговина, Босна, Бугарска и Горња Албанија (Албанија), а у контексту јаснијег разумевања географског појма Старе Србије, али и генерално историјске географије централног дела Балканског полуострва. У раду је детаљно приказан развој аустријске и немачке картографије Србије и Старе Србије, са нагласком на улогу коју су те две картографске школе имале у ширењу географског знања и у географском упознавању ових области. Затим је анализирана улога руских официра у картирању Кнежевине Србије током тридесетих и седамдесетих година 19. века, а потом је представљено место Србије и Старе Србије на мапама бугарске картографске школе, као и других балканских и европских картографија заступљених са мањим бројем издања. Развој српске картографије посматран је у складу са њеном основном поделом на цивилну и војну картографију, уз указивање на етапе у њеном развоју и главне стране утицаје који су допринели обликовању традиција српске картографске школе. Етнографска картографија Старе Србије и Македоније представља изузетно важан сегмент у историјској картографији Балканског полуострва, посебно у периоду од 1878. до 1914. године, те је и њена детаљна анализа један од задатака овог рада, са посебним нагласком на изворима на основу којих су аутори повлачили границе народа у овом делу Европе. Такође, указано је и на улогу коју су етнографске карте имале у политичком и јавном животу друге половине 19. и почетком 20. века.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.