Title
Елегијско песништво као monumetum: питање односа римских елегичара према свом делу
Creator
Radenković, Jovana, 1991-
CONOR:
24054375
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 18.12.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Elegiac poetry as a monumentum
: the question of the roman elegists’ attitude towards their work
Publisher
[Ј. Д. Раденковић]
Format
361 стр.
description
Класичне науке - Класична римска књижевност / Classics - Classical Roman literature
Abstract (sr)
Рад испитује однос римских елегичара према свом делу са становишта комплексне
идеје, обележене појмом monumentum, која је била утицајна у античкој римској култури, а
нарочито у време цветања жанра римске љубавне елегије. Оквир истраживања одредило је
широко семантичко поље појма monumentum и кључни квалитети којима се дефинише идеја
споменика у римској култури. Истраживање отпочиње издвајањем појмова
меморијализације у корпусима римске елегије и њиховом контекстуалном анализом са
очекивањем да се открију кључни аспекти идеје monumentum у одабраном корпусу текстова
(Тибул, Проперције, Овидије) и да се предложе нова читања значаја који они имају за
поетику римске елегије код сваког аутора понаособ. Кренули смо од претпоставке да
контекст бележења термина меморијализације може да укаже на односе песничког дела
према књижевној традицији, актуелним уметничким праксама, друштвено-политичким
актуелностима и њиховим утицајима на само дело и његовог аутора. Почетна језичка
анализа указаће на текстуалне конструкте као носиоце наведених односа, али и на
специфичну аналогију песме и ликовних артефаката у процесу оспомењавања. С тим у вези
методологија истраживања почиваће на интердисциплинарном приступу и анализираће
циљана места корпуса из неколико перспектива – сагледавањем филозофских основа
елегијске поетике које указују на ауторов однос према идеји смрти/нестајања и потенцијал
текстуалних конструката да пониште ту идеју; испитивањем прогласа песме за споменик и
значаја књижевних дијалога у формирању оваквих прогласа; уочавањем аналогије у начину
комуникације елегијске песме и јавних и ликовних споменика.
Повлачење књижевних паралела у третману песме за монумент између римских
елегичара и књижевних стваралаца других жанрова, донеће нам вредна запажања о
разликама у ауторском третману песничког дела, док ћемо повлачењем паралела између
књижевног текста и ликовних и историјских дела уочити могуће начине на које римски
елегичари траже друштвено одобрење и легитимитет за своје стваралаштво.
Abstract (en)
This paper deals with the Roman elegists’ attitude towards their own work from the
standpoint of a complex idea marked by the term monumentum, which was very influential in
ancient Roman culture, especially during the zenith of the Roman love elegy. The research
framework is determined by the wide semantic field of the term monumentum and the key qualities
which define the idea of a monument in Roman culture. The research commences with extracting
the terms of memorialization from the Roman elegy corpus and conducting their contextual
analysis in order to reveal the key aspects of the monumentum idea in the Roman love elegy
(Tibullus, Propertius, Ovid) as well as to propose new readings of its importance for the poetics of
Roman elegy in each individual author. We started from the assumption that the context in which
the memorialization terms are found can also indicate the relation between the poetic work on one
side and the literary tradition, current artistic practices, socio-political events and their influence
on the literary authors on the other. The initial linguistic analysis will point to the textual constructs
as carriers of the aforementioned relations. It will also reveal the specific analogy between the
elegiac song and visual artefacts in terms of commemoration. Therefore, the research methodology
will be based on an interdisciplinary approach and will analyze the selected parts of the textual
corpus from several perspectives: questioning the philosophical foundations of the elegiac poetics
which indicates the author’s attitude towards the idea of death/disappearance and the potential of
textual constructs to overturn that idea; examining the proclamation of the poem as a monument
and the importance of literary dialogue for forming such proclamations; observing the analogy of
the manner in which elegy communicates and in which public and art monuments do so.
Making literary parallels – according to treatment of the poem for a monument – between
Roman elegists and authors of other literary genres, will bring valuable observations about the
differences in the authors’ treatment of their poetic work; on the other hand, making parallels
between a literary text and both artistic and historical works, will help us to observe possible ways
in which Roman elegists seek social approval and legitimacy for their creativity.
Key words: Roman love elegy, Roman elegists, monumentum, terms of commemoration, textual
constructs, literary dialogues, Lucretius’ philosophy, visual art, public monuments
Authors Key words
римска љубавна елегија, римски елегичари, monumentum, термини
оспомењавања, текстуални конструкти, књижевни дијалози, Лукрецијева филозофија,
визуелна уметност, јавни споменици
Authors Key words
Roman love elegy, Roman elegists, monumentum, terms of commemoration, textual
constructs, literary dialogues, Lucretius’ philosophy, visual art, public monuments
Classification
821.124.09-143(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Рад испитује однос римских елегичара према свом делу са становишта комплексне
идеје, обележене појмом monumentum, која је била утицајна у античкој римској култури, а
нарочито у време цветања жанра римске љубавне елегије. Оквир истраживања одредило је
широко семантичко поље појма monumentum и кључни квалитети којима се дефинише идеја
споменика у римској култури. Истраживање отпочиње издвајањем појмова
меморијализације у корпусима римске елегије и њиховом контекстуалном анализом са
очекивањем да се открију кључни аспекти идеје monumentum у одабраном корпусу текстова
(Тибул, Проперције, Овидије) и да се предложе нова читања значаја који они имају за
поетику римске елегије код сваког аутора понаособ. Кренули смо од претпоставке да
контекст бележења термина меморијализације може да укаже на односе песничког дела
према књижевној традицији, актуелним уметничким праксама, друштвено-политичким
актуелностима и њиховим утицајима на само дело и његовог аутора. Почетна језичка
анализа указаће на текстуалне конструкте као носиоце наведених односа, али и на
специфичну аналогију песме и ликовних артефаката у процесу оспомењавања. С тим у вези
методологија истраживања почиваће на интердисциплинарном приступу и анализираће
циљана места корпуса из неколико перспектива – сагледавањем филозофских основа
елегијске поетике које указују на ауторов однос према идеји смрти/нестајања и потенцијал
текстуалних конструката да пониште ту идеју; испитивањем прогласа песме за споменик и
значаја књижевних дијалога у формирању оваквих прогласа; уочавањем аналогије у начину
комуникације елегијске песме и јавних и ликовних споменика.
Повлачење књижевних паралела у третману песме за монумент између римских
елегичара и књижевних стваралаца других жанрова, донеће нам вредна запажања о
разликама у ауторском третману песничког дела, док ћемо повлачењем паралела између
књижевног текста и ликовних и историјских дела уочити могуће начине на које римски
елегичари траже друштвено одобрење и легитимитет за своје стваралаштво.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.