Title
Економски односи Југославије и Совјетског Савеза: (1945-1964)
Creator
Ninković, Momir, 1987-
CONOR:
15412583
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 13.12.2023.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Economic relations between Yugoslavia and the Soviet Union (1945-1964)
Publisher
[М. Ј. Нинковић]
Format
XVI, 1092 стр.
description
Društvene nauke / Međunarodni ekonomski odnosi
Social sciences / international economic relations
Abstract (sr)
Циљ дисертације је да прикаже и објасни одвијање југословенско-совјетских
економских односа у периоду од 1945. до 1964. Тема је сагледана у контексту политичких
односа две државе, пошто су исти пресудно утицали на одвијање економске сарадње. Током
разматране две деценије, економски односи Југославије и Совјетског Савеза били су
подложни осцилацијама, смени успона и падова, и прошли су кроз више различитих фаза. У
основним цртама посматрано, када су односи између две државе били добри, долазило је до
ширења економске сарадње и СССР је – у складу са могућностима – настојао да пружи
економску помоћ ФНРЈ. Наспрам тога, периоди захлађења у политичким односима били су
праћени сужавање привредне сарадње, совјетским економским притиском на ФНРЈ, па и
вишегодишњом економском блокадом. Пошто се крупни привредни планови у вези са
оснивањем производних мешовитих друштава нису остварили, а извршавање више значајних
кредитних аранжмана је било прекидано услед нарушених прилика на релацији Београд–
Москва, најважнији облик економске сарадње током разматраног периода била је робна
размена. Велико, и не толико захтевно, „тржиште“ СССР-а је било у стању да прихвати
различите југословенске производе, а „прва земља социјализма“ је, заузврат, могла да
испоручује ФНРЈ неопходне сировине и полуфабрикате, као и различите машине и
индустријску опрему. Економски односи су представљали важну област југословенско-
совјетске билатералне сарадње у разматраном периоду, али им у досадашњим
историографским радовима, уз ретке изузетке, није била посвећена већа пажња. Дисертацијом
је попуњена постојећа празнина у историографији и омогућено потпуније сагледавање
југословенско-совјетских односа у наведеном периоду. Осим тога, она представља и прилог
познавању српско/југословенско-руских/совјетских економских односа уопште.
Abstract (en)
This dissertation aims to show and explain the development of Yugoslav-Soviet
economic relations in the period from 1945 until 1964. The topic was observed in the context of
political relations between the two countries since those relations were crucial for the development
of economic cooperation. During the two observed decades, the economic relations were subject to
fluctuations, alternating ups and downs, and went through several different phases. Basically, when
the relations between the two countries were good, the economic cooperation was expanding and the
USSR, in accordance with its capabilities, was disposed towards providing economic aid to the
Federal People’s Republic of Yugoslavia (FPRY). In contrast, the periods of poor political relations
were accompanied by a decline in economic cooperation, the Soviet economic pressure on the FPRY,
and even the economic blockade which lasted for several years. Since the large economic plans which
encompassed the founding of joint-stock companies were not accomplished, and the execution of
several important loan arrangements was interrupted due to dwindling relations between Belgrade
and Moscow, the most important mode of economic cooperation during the observed period was
trade. The large, but not too demanding market of the USSR was capable of accepting various
Yugoslav products, and in return “The First Socialist Country” was able to deliver the raw materials
and semi-finished products, as well as all sorts of machinery and industrial equipment to the FPRY.
The economic relations were an important aspect of the Yugoslav-Soviet bilateral cooperation during
the observed period, but they were not the focus of research in contemporary historiography, with a
few notable examples. This dissertation fills the existing gap in historiography and enables a more
complete observation of the Yugoslav-Soviet relations in the aforementioned period. Besides that, it
presents a contribution to the knowledge of Serbian/Yugoslav-Russian/Soviet economic relations in
general.
Authors Key words
Југославија, Совјетски Савез, Хладни рат, економски односи, робна
размена, клиринг, кредити, мешовита друштва, економска помоћ, економска блокада.
Authors Key words
Yugoslavia, Soviet Union, Cold War, economic relations, trade, clearing, loans,
joint-stock companies, economic aid, economic blockade.
Classification
UDK=339:[94(497.1):94(47+57)"1918/1941"
Subject
Историја Југославије
Subject
Историја
Coverage
1126 стр.
Type
Tekst
Abstract (sr)
Циљ дисертације је да прикаже и објасни одвијање југословенско-совјетских
економских односа у периоду од 1945. до 1964. Тема је сагледана у контексту политичких
односа две државе, пошто су исти пресудно утицали на одвијање економске сарадње. Током
разматране две деценије, економски односи Југославије и Совјетског Савеза били су
подложни осцилацијама, смени успона и падова, и прошли су кроз више различитих фаза. У
основним цртама посматрано, када су односи између две државе били добри, долазило је до
ширења економске сарадње и СССР је – у складу са могућностима – настојао да пружи
економску помоћ ФНРЈ. Наспрам тога, периоди захлађења у политичким односима били су
праћени сужавање привредне сарадње, совјетским економским притиском на ФНРЈ, па и
вишегодишњом економском блокадом. Пошто се крупни привредни планови у вези са
оснивањем производних мешовитих друштава нису остварили, а извршавање више значајних
кредитних аранжмана је било прекидано услед нарушених прилика на релацији Београд–
Москва, најважнији облик економске сарадње током разматраног периода била је робна
размена. Велико, и не толико захтевно, „тржиште“ СССР-а је било у стању да прихвати
различите југословенске производе, а „прва земља социјализма“ је, заузврат, могла да
испоручује ФНРЈ неопходне сировине и полуфабрикате, као и различите машине и
индустријску опрему. Економски односи су представљали важну област југословенско-
совјетске билатералне сарадње у разматраном периоду, али им у досадашњим
историографским радовима, уз ретке изузетке, није била посвећена већа пажња. Дисертацијом
је попуњена постојећа празнина у историографији и омогућено потпуније сагледавање
југословенско-совјетских односа у наведеном периоду. Осим тога, она представља и прилог
познавању српско/југословенско-руских/совјетских економских односа уопште.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.