Tourist attractions in the function of structuring the offer of the Pčinja district

[А. В. Марић Станковић]

Društvene nauke / Društvena geografija Social sciences / social geography

Пчињски округ има специфичан погранични положај и сусреће се са многим соци- олошким, економским и политичким изазовима, што се негативно одражава на развој туризма и општег привредног напретка истраживачког простора. Међутим, природне и антропогене туристичке атракције Пчињског округа, јединствене у овом региону, остају неиспољене и непознате јавности, због слабе промоције, неуређености и неодговарајуће приступачности. Власина, Врање, Врањска Бања и Бесна Кобила су туристичке дестинације које просторно припадају Пчињском округу. Оне према Стратегији развоја туризма у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године (у даљем тексту: Стратегија) представљају приоритетне дестинације интензивне туристичке валоризације кроз културно наслеђе, природна богатства, Власинско језеро, Врањску и Бујановачку Бању. Комплементарним туристичким развојем на овим дестинацијама дошло би до развоја здравственог, SPA&Wellness туризма, руралног и етнотуризма, скијања и манифестација. Пчињски округ је недовољно проучаван и неосновано запостављен истраживачки про- стор у академским круговима. Из тог разлога, јавила се потреба за истраживањем са циљем исипивања задовољства туриста и перцепције интерних стејкхолдера о могућности развоја одређених облика туризма на основу постојећих потенцијала и наглашавање важности комплементарног развоја различитих облика туризма. Испитивање задовољства туриста и перцепције интерних стејкхолдера о развоју туризма пружило је увид у потенцијале и недостатке у туристичкој понуди Пчињског округа. Емпиријско истраживање задовољства туриста спроведено је од 01. јула до 31. децембра 2021., док су перцепције интерних стејкхолдера испитиване од 01. августа до 31. октобра 2022. године. Емпиријски подаци добијени су на основу анкетирања домаћих и страних туриста који су посетили Пчињски округ, и интерних стејкхолдера који послују на проучаваном простору. Добијени подаци анкетним истраживањем обрађени су у статистичком пакету за друштвене науке – Statistical Package for the Social Sciences IBM 20.0 (SPSS). Резултати дисертације представљају основу за креирање туристичке стратегије и структурирање препознатљиве туристичке понуде, пре свега на домаћем тржишту. Истраживање је такође указало на значај едукације туристичког кадра и потребу за њиховим стручним усавршавањем у округу. Резултати овог истраживања могу послу- жити за планирање туристичке валоризације општина на локалном и регионалном нивоу, са циљем развоја перспективне туристичке понуде и повећања промета. Истраживање истиче значај Пчињског округа као туристичке дестинације која је до сада занемарена, али има велики потенцијал за развој. На основу резултата добијених применом програма SPSS дошло се до следећи закључака: − туристичка инфраструктура и супраструктура Пчињског округа заостају за савременим стандардима; − различите општине у округу су неразвијене, а имају потенцијал за развој туризма као начина за економску стабилност; − Пчињски округ може постати лидер у здравственом, еко и руралном туризму, са потенцијалом за раст и напредак; − етнографске атракције представљају јединствен спој истока и запада и могу послужити као основа за стратегијско планирање; − туристи су делимично задовољни туристичким атракцијама и услугама, али имају примедбе на инфраструктуру.

The Pčinja District has a specific border position and faces various sociological, economic, and political challenges that negatively impact the development of tourism and overall economic progress in the research area. However, the natural and anthropogenic tourist attractions of the Pčinja District, unique in this region, remain untapped and unknown to the public due to weak promotion, lack of organization, and inadequate accessibility. Vlasina, Vranje, Vranjska Banja, and Besna Kobila are tourist destinations spatially belonging to the Pčinja District. According to the Tourism Development Strategy of the Republic of Serbia for the period 2016-2025 (hereinafter referred to as the Strategy), they represent priority destinations for intensive tourist valorization through cultural heritage, natural resources, Vlasina Lake, Vranjska and Bujanovac Spa. Complementary tourism development in these destinations would lead to the development of health, SPA & Wellness tourism, rural and ethno-tourism, skiing, and events. The Pčinja District is insufficiently researched and unjustifiably neglected as a research area in academic circles. For this reason, there was a need for research aimed at exploring tourist satisfaction and the perceptions of internal stakeholders regarding the potential for developing specific forms of tourism based on existing potentials, emphasizing the importance of complementary development of different forms of tourism. The investigation of tourist satisfaction and the perceptions of internal stakeholders provided insights into the potentials and shortcomings in the tourism offer of the Pčinja District. The empirical research on tourist satisfaction was conducted from July 1st to December 31st, 2021, while the perceptions of internal stakeholders were examined from August 1st to October 31st, 2022. Empirical data were collected through surveys of domestic and foreign tourists who visited the Pčinja District and internal stakeholders operating in the research area. The data obtained from the survey research were analyzed using the Statistical Package for the Social Sciences IBM 20.0 (SPSS). The results of the dissertation serve as a basis for creating a tourism strategy and structuring a recognizable tourism offer, primarily targeting the domestic market. The research has also highlighted the importance of educating tourism professionals and the need for their professional development in the district. The findings of this research can be utilized for planning the tourism valorization of municipalities at both the local and regional levels, aiming to develop a promising tourism offer and increase visitor traffic. The research emphasizes the significance of the Pčinja District as a tourist destination that has been neglected thus far, but possesses great potential for development. Based on the results obtained through the use of the SPSS program, the following conclusions have been reached: − The tourism infrastructure and superstructure of the Pčinja District lag behind modern standards. − Different municipalities in the district are underdeveloped but have the potential for tourism development as a means of achieving economic stability. − The Pčinja District has the potential to become a leader in health, eco, and rural tourism, with room for growth and progress. − Ethnographic attractions represent a unique blend of East and West and can serve as a basis for strategic planning. − Tourists are partially satisfied with the tourist attractions and services but have concerns about the infrastructure.

природне и антопогене туристичке атракције, туристичка понуда, туристи, интерни стејкхолдери, Пчињски округ, Србија

natural and anthropogenic tourist attractions, tourism offer, tourists, internal stakeholders, Pčinja District, Serbia

UDK=338.48(497.11)(043.3)

257 листова

Tekst