Resilience of critical infrastructure to non-routine risks

[В. Нинковић]

174 стр.

Друштвено-хуманистичке науке - Студије безбедности /Social and humanistic sciences - Security studies

Свет у којем живимо је све комплекснији, како са становишта безбедности, тако и са становишта зависности друштвених заједница од технологије и технолошких система који су и међусобно повезани комплексним везама. Неуобичајени, „нерутински“, ризици, окарактерисани ниском вероватноћом, а великим утицајем или последицама, као што су природне катастрофе, рат, терористички напад или пандемије могу узроковати значајне прекиде пословања критичне инфраструктуре, као и њихов спори или отежани опоравак, што угрожава националну безбедност и добробит грађана. Отпорности смо у овој дисертацији пришли кроз приступ Вилдавског (Wildavsky) према којем су антиципација (тј. традиционални, пробабилистички менаџмент ризиком) и отпорност две могуће стратегије менаџмента ризиком, од које је потоња адекватнија у условима високе неизвесности. Отпорност критичне инфраструктуре у овом раду посматрамо кроз призму организационе отпорности појединачних оператора критичне инфраструктуре у Републици Србији, Републици Хрватској и Босни и Херцеговини. Такође, сматрали смо да је неопходан темељни осврт на анализу односа концепата отпорности, кризног менаџмента и менаџмента континуитетом пословања, будући да су њихова разграничења магловита и да у литератури до сада није успостављен консензус о њиховим односима. За потребе истраживања креиран је интегративни аналитички модел организационе отпорности, комбинацијом постојећих аналитичких модела капацитета отпорности и модела „рибље кости“. У овом моделу анализирали смо четири капацитета отпорности (антиципативни, ресорптивни, рестораторни и адаптациони) кроз индикаторе који припадају тврдом (активности, „шта се ради“ у циљу унапређивања отпорности) и меком (карактеристике, „како се те активности спроводе“) аспекту. Модел је пилотиран кроз теренско истраживање које је обухватило петнаест полуструктурисаних интервјуа са доносиоцима одлука, менаџерима безбедности и континуитета пословања у операторима критичне инфраструктуре у Републици Србији, Републици Хрватској и Босни и Херцеговини. Пилот студија резултирала је теоријским препорукама о могућим даљим токовима истраживања, као и практичним препорукама за операторе критичних инфраструктура у Републици Србији и региону.

The world we live in is becoming increasingly complex, both in terms of security and in terms of the dependence of social communities on technology and technological systems, which are interconnected through complex relationships. Unusual, "non-routine" risks, characterized by low probability but severe impact or consequences, such as natural disasters, war, terrorist attacks, or pandemics, can cause significant disruptions to the operations of critical infrastructure and impede or delay their recovery, thereby threatening national security and citizen welfare. In this dissertation, we approached resilience using Wildavsky's perspective, which posits that anticipation (i.e., traditional, probabilistic risk management) and resilience are two possible risk management strategies, with the latter being more appropriate under conditions of high uncertainty. This paper examines the resilience of critical infrastructure through the lens of organizational resilience of individual critical infrastructure operators in the Republic of Serbia, the Republic of Croatia, and Bosnia and Herzegovina. A combined analytical model of organizational resilience was created for research purposes by combining existing resilience capacity models and the "herringbone" model. In this model, we analyzed four resilience capacities (anticipatory, absorptive, restorative, and adaptive) through indicators belonging to both the hard (activities, "what is done" to enhance resilience) and soft (characteristics, "how these activities are implemented") aspects. The model was piloted through field research that included fifteen semi-structured interviews with decision-makers, security managers, and business continuity managers in critical infrastructure operators in the Republic of Serbia, the Republic of Croatia, and Bosnia and Herzegovina. The pilot study resulted in theoretical recommendations for potential further research directions, as well as practical recommendations for critical infrastructure operators in the Republic of Serbia and the region.

отпорност, ризик, критична инфраструктура, кризни менаџмент, континуитет пословања

resilience, risk, critical infrastructure, business continuity, crisis management

005.334:338.583(043.3)

Tekst