International regulation of the principle of individual criminal responsibility for serious violations of international humanitarian law

[Д. М. Миловановић]

Предмет рада је међународноправно регулисање начела индивидуалне кривичне одговорности за тешка кршења међународног хуманитарног права. У смислу дефинисања граница проучавања, треба напоменути да се овај рад бави начелом индивидуалне кривичне одговорности за тешка кршења међународног хуманитарног права искључиво на међународном нивoу и то са аспекта међународноправног регулисања. Национална регулатива, као и регулатива мешовитих и хибридних судова, имајући у виду њихову специфичну природу, која нема чисто међународноправни карактер, нису предмет анализе и могу евентуално у упоредноправном смислу имати улогу оријентира у неким ситуацијама. Уводни део односи се на предмет рада, циљеве и методологију која је употребљена. Полазну основу приликом проучавања представља одређивање циља и друштвене функције међународноправног регулисања предметног начела. У другом поглављу анализирано је појмовно одређење начела индивидуалне кривичне одговорности за тешка кршења међународног хуманитарног права, изложен је историјски приказ настанка и развоја правила о ратовању и међународног хуманитарног права, затим међународноправне последице и кажњавање за кршења међународног хуманитарног права, као и настанак међународног кривичног правосуђа, са освртом на међународне војне трибунале након Другог светског рата, аd hoc трибунале за бившу СФРЈ и Руанду и стални Међународни кривични суд. Такође, разматрано је и одређивање садржине и регулативе начела индивидуалне кривичне одговорности у међународом праву, као и његова повезаност са начелом законитости. Треће поглавље посвећено је општем појму међународног кривичног дела, његовим елементима, облицима учествовања у његовом остваривању и најбитнијим правним институтима. Питање је проблематизовано у односу на конструкцију заједничког злочиначког подухвата насталу у пракси хашких ad hoc трибунала. Четврто поглавље се бави међународним кривичним делима односно њиховим међународноправним оквиром. У петом поглављу анализирани су основи искључења индивидуалне кривичне одговорности за тешка кршења међународног хуманитарног права. Указано је и на могућност појављивања и других основа, осим наведених, имајући у виду специфичност међунарноправног аспекта овог питања. У закључним разматрањима изнети су резултати истраживања са нарочитим освртом на одређена одступања од предметног начела у регулативи и пракси међународних судова, указано је на постигнути напредак у међународноправном регулисању предметног начела, али и на то да је међународна регулатива по овом питању још увек у развоју.

The subject of the work is international legal regulation of the principle of individual criminal responsibility for serious violations of international humanitarian law. In terms of defining the boundaries of the study, it should be noted that this paper deals with the principle of individual criminal responsibility for serious violations of international humanitarian law exclusively at the international level and from the aspect of international legal regulation. National regulation, as well as the regulation of mixed and hybrid courts, bearing in mind their specific nature, which does not have a purely international legal character, is not the subject of analysis and may possibly serve as a landmark in some situations in a comparative legal sense. The introductory part of the work referred to the subject, goals and methodology that was used. The starting point for the study is the determination of the goal and social function of the international legal regulation of the principle in question. In the second chapter, the conceptual determination of the principle of individual criminal responsibility for serious violations of international humanitarian law is analyzed, which includes a historical account of the origin and development of the rules of war and international humanitarian law, international legal consequences and punishment for violations of international humanitarian law, the emergence of international criminal justice, with reference to international military tribunals after the Second World War, ad hoc tribunals for the former SFRY and Rwanda and the permanent International Criminal Court. The determination of the essence and regulation of the principle of individual criminal responsibility in international law was also considered, as well as its connection with the principle of legality. The third chapter is dedicated to the principle of individual criminal responsibility in connection with the general concept of international crime, its elements, forms of participation in its realization and the most important legal institutes. The question is problematized in relation to the construction of a joint criminal enterprise created in the practice of the Hague ad hoc tribunal. The fourth chapter deals with international crimes and their international legal framework. In the fifth chapter, the grounds for the exclusion of individual criminal responsibility for serious violations of international humanitarian law were analyzed. It was also pointed out the possibility of other grounds appearing, apart from the ones listed, bearing in mind the specificity of the international legal aspect of this issue. In the concluding remarks, the results of the research were presented with a special focus on certain deviations from the principle in question in the regulation and practice of international courts, it was pointed out the progress achieved in the international legal regulation of the principle in question, but also that the international regulation on this issue is still under development.

начело индивидуалне кривичне одговорности, међународноправно регулисање, тешка кршења међународног хуманитарног права, међународно правосуђе

the principle of individual criminal responsibility, international legal regulation, serious violations of international humanitarian law, international justice

UDK=341(043.3)

Međunarodno pravo

International law

263 стр.

Tekst