Surrogacy agreement : doctoral disetation

[И. С. Бараћ Миловановић]

У овој дисертацији ауторка има за циљ да одговори на питање да ли и под којим условима у српском праву треба дозволити закључење сурогацијских уговора. Основни разлог који је инспирисао такво истраживање је практична потреба да наш законодавац заузме чвршћи став о сурогацији (било позитиван, било негативан). Таква практична потреба настала је најпре због тога што се последњих година, услед све већег броја случајева међународне сурогације у француском и немачком правном систему, који су од посебног утицаја и на наш правни систем, деловањем Европског суда за људска права, сурогација на „мала врата“ уводи у њихове државе позивањем на најбољи интерес детета. Како се за случајеве међународне сурогације опредељују и наши држављани, законодавац би, ослушкујући реалне потребе које постоје у друштву, морао да начини избор, те да се када је реч о сурогацији определи за још рестриктивнији став или да пак покаже извесну флексибилност. Како би дошла до тог одговора ауторка истражује историју поступака медицински асистиране репродукције, међу којима је и сурогација, осврћући се посебно на различите видове сурогације и њихове предности и мане, али и на поступке медицински асистиране репродукције у српском праву. Анализи су, уз то, подвргнута решења из других правних система, како оних који имају одобравајући или макар регулаторни приступ ка сурогацији, тако и оних који забрањују сурогацију. Ауторка закључује да се, с обзиром на флексибилнији став који су француски и немачки судови показали под утицајем недавно израженог мишљења Европског суда за људска права, чини сасвим изгледним да би и наш законодавац морао да подигне своје бране, јер се аргумент јавног поретка чини превазиђеним када је постављен у контратежи са најбољим интересом детета. Ако би се наш законодавац заиста определио да допусти закључење сурогацијских уговора, односно да тим уговорима, под одређеним условима, призна правно дејство, ауторка резонује да би то требало учинити на изузетно опрезан и рестриктиван начин, те да се у том смислу приступ енглеског права чини одговарајућим.

In this dissertation, the author aims to address the question of whether and under which conditions should surrogacy agreements be permitted under the provisions of Serbian law. The primary incentive for this research stems from the practical need for our legislator to take a firmer stance on surrogacy (be it a positive or a negative one). This need has arisen particularly due to the increasing number of international surrogacy cases in which citizens of France and Germany (which are of significant importance for our legal framework), were involved. The European Court of Human Rights has been introducing surrogacy “through the back door“ in these countries by relying on the best interests of the child. Given that Serbian citizens are also opting for international surrogacy, the legislator must respond to the genuine needs of society by either adopting a more restrictive approach to surrogacy or by opting for a more flexible and lenient attitude. To reach these conclusions, the author explores the history of medically assisted reproduction procedures, including surrogacy, with a particular focus on the various types of surrogacy, and their respective advantages and disadvantages, as well as medically assisted reproduction procedures in Serbian law. The analysis includes insights from other legal systems, examining both those that take a permissive or a regulatory approach and those that prohibit surrogacy. The author concludes that, in light of the more flexible stance taken by French and German courts influenced by recent perspectives from the European Court of Human Rights, it seems plausible that our legislator should reconsider its position. The argument of public order appears outdated when compared to the best interests of the child. Therefore, if our legislator were to decide to allow the execution of surrogacy agreements and recognize their legal effects under certain conditions, the author contends that this should be approached with extreme caution and restriction, suggesting that the principles of English law may provide a suitable framework when setting out possible solutions. Key words:

– сурогат материнство. – репродуктивна аутономија. – уговор о сурогат материнству. – јавни поредак. – најбољи интерес детета.

– surrogacy. – reproductive autonomy. – surrogacy agreement. – public order. – best interests of the child.

UDK=347(043.3)

213 стр.

Tekst