Labour law position of employees in public services : doctoral dissertation

[Д. Б. Радовановић]

Društvene nauke / Radno pravo

Social sciences / labor law

Радноправни положај запослених у јавним службама одаје утисак да се, као такав, налази на граници најмање две гране права, на који великог утицаја (могу да) имају разне друштвене, економске и друге околности. Задобивши облик јавне службе, управном делатношћу почињу да се сматрају све оне активности путем којих држава може да, на (не)посредан начин, остварује своје социјалне циљеве. Са друге стране, управна организација се разматра као она организација која за свој циљ има управо вршење поменутих делатности. Експанзија делатности које (ће) управа (да) има у својој надлежности, неминовно доводе до све вишег степена интервенционизма државе у разне сфере друштвеног живота. Држава, у таквој поставци ствари, више не може да се своди тек на принуду и на ограничења, односно на пуко вршење власти, будући да су сада у надлежности управе и бројне делатности за чије извршење није неопходна примена силе. Реформе кроз које је управа пролазила су, између осталог, резултирале позитивноправним одређењем управе као јавне службе, која се састоји из два организациона дела – јавних предузећа и јавних установа. Јавне службе, тако, временом постају погодан простор за радно ангажовање других лица за обављање послова из њихове делатности, те могу да се сматрају једним од субјеката радног права – послодавцем. Са друге стране, као нарочито интересантна фигурира чињеница да се запослени у разматраномрадном односу налазе у општем, односно посебном правном режиму радних односа. Упркос томе што постоји приличан број заједничких особености између запослених у јавним службама и запослених у неком другом сектору (државна управа или тзв. приватни сектор), уочљиве су и поједине различитости, чак и унутар организационих делова јавних служби. Штавише, у првом реду би и требало да се трага за том differentia specifica која недвосмислено одваја запослене у јавним службама од запослених у другим секторима. Она се, понајвише, може уочити у појединим институтима радног права, који на недвосмислен начин, одвајају радноправни положај запослених у јавним службама, од радноправног положаја запосленог у ма којем другом сектору. Нема сумње да на радни однос у јавним службама друштвене и економске (не)прилике имају утицаја, те је значајно потражити одговор, пре свега, на питање импликација кризе на искуство запослених у погледу квалитета њиховог посла, а са тим у вези и на (не)посредан утицај тог квалитета на друге аспекте живота, попут личног благостања, породичног живота. Осим тога, ту је и (не)поверење у релевантне институције, које би, између осталог, требало да пруже одређени степен заштите запосленима. Разматрана криза је неминовно имала утицаја на квалитет рада запослених у јавним службама, те је са тим у вези, између осталог, неопходно да се преиспита и контрола, као и интензитет рада, али и сигурност запослења. Промена начина савременог живота, дакле, неминовно има утицаја на све аспекте радајавних служби и запослених у овим радним срединама. Ово је, понајвише, видљиво у оквиру института субјеката радног односа, будући да се, осим поделе на послодавца и запослене, јавља, условно речено, својеврсни „хибрид“, оличен у институту директора јавних служби, који се, сходно својим карактеристикама, налази на граници између запосленог и руководећег радника, који се у пракси, неретко, назива послодавцем. Промене су, такође, прилично лако уочљиве и у институту радног времена и плата запослених.

The position of employees in public services gives the impression that, as such, it is located at the border of at least two branches of law, on which various social, economic and other circumstances can have a great influence. Having acquired the form of Public Service, administrative activity begins to be considered all those activities through which the state can (in)indirect way achieve its social goals. On the other hand, an administrative organization is considered as an organization that has as its goal precisely the performance of these activities. The expansion of the activities that the administration (will) have in its jurisdiction inevitably leads to an increasing degree of interventionism of the state in various spheres of social life. The state, in such a setting of things, can no longer be reduced only to coercion and restrictions, i.e. to the mere exercise of power, since they are now in the jurisdiction of the administration and numerous activities for the execution of which the application of force is not necessary. The reforms that the administration went through, among other things, resulted in a positive and just designation of the administration as a public service, consisting of two organizational parts – public companies and public institutions. Public services, thus, over time, become a suitable space for the work of other persons for the performance of their activities, and can be considered one of the subjects of labor law – employer. On the other hand, as particularly interesting is the fact that the employees in the considered employment relationship are in the general, i.e. special legal regime of employment relations. Despite the fact that there are quite a number of common features between employees in public services and employees in another sector (state administration or so – called private sector), some differences are also noticeable, even within the organizational parts of public services. Moreover, in the first place, there should be a search for that differentia specifica that unambiguously separates public service employees from employees in other sectors. Most of all, it can be observed in certain labor law institutes, which, in an unambiguous way, separate the employment status of employees in public services, from the employment status of an employee in any other sector. There is no doubt that social and economic circumstances have an impact on the employment relationship in public services, and it is important to seek an answer, first of all, to the question of the implications of the crisis on the experience of employees in terms of the quality of their work, and in this regard to the indirect impact of this quality on other aspects of life, such as personal well – being, family life. In addition, there is (non)trust in relevant institutions, which, among other things, should provide a certain degree of protection to employees. The discussed crisis inevitably had an impact on the quality of work of employees in public services, and in this regard, among other things, it is necessary to review the control, as well as the intensity of work, but also the security of employment. Changing the way of modern life, therefore, inevitably has an impact on all aspects of the work of public services and employees in these working environments. This is, most of all, visible within the Institute of subjects of employment, since, in addition to the division into employer and employee, there arises, conditionally speaking, a kind of "hybrid", embodied in the Institute of Directors of public services, which, according to its characteristics, is located on the border between the employee and the managerial worker, who in practice, often, it's called an employer. Changes are also quite easily noticeable in the Institute of working hours and salaries of employees. In this regard, proposals to carry out a kind of intervention in these areas are increasingly appearing, with the aim of shortening working hours, i.e. solving the problem of the introduction of pay grades, and the introduction of the system of pay per performance and the tendency of harmonization of salaries in public services with salaries in the economy, as a step closer to establishing a kind of equality among employees, which makes in practice increasingly noticeable attempts to find the most appropriate approach to the stated goal.

запослени, јавне службе, јавна предузећа, јавне установе, радно време, плата, уговор о раду, синдикати.

employees, Public Services, Public Enterprises, public institutions, working hours, salary, labor contract, trade unions.

UDK=349.2(043.3)

416 стр.

Tekst