Title
Уређивање рада за другог: од стандардног радног односа до нових облика рада
Creator
Misailović, Jovana, M.,1994-
CONOR:
19405159
Copyright date
2025
Object Links
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 12.06.2025.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Pravni fakultet
Group
Katedra za pravno - ekonomske nauke
Alternative title
Regulating work for other person from standard employment to new forms of work
: from standard employment to new forms of work
Publisher
[Ј. М. Мисаиловић]
Abstract (sr)
У XXI веку радно право нашло се на удару многих чинилаца који су условили промене, од суштинског значаја за правно уређивање положаја радника на тржишту рада. Те нове околности, даље, усложниле су до тада јасно правно уређени радни однос као најзначајнији институт радног права и поделу рада на зависан и независан рад. Самим тим, настала је потреба за реконцептуализацијом кључних појмова који су у најужој вези са радним односом - појмовима запосленог и послодавца. Чиниоци попут дигитализације и аутоматизације рада, као и појава вештачке интелигенције, навели су субјекте тржишта рада да одустану од заснивања радног односа као примарног односа који се заснива поводом рада и да приступе нешто флексибилнијим формама, које, свака у свом домену, напуштају неке од елемената радног односа. До одступања од праксе заснивања радног односа дошло је спонтано, као одговор на све брже промене које се догађају потпомогнуте глобализацијом, појавом интернета и повећаним бројем лица доступних за рад послодавцима. У тим околностима рад у оквиру радног односа може деловати одвраћајуће за послодавце, имајући у виду одредбе закона које предвиђају висок степен заштите запослених, а који подразумева знатне трошкове послодаваца. У раду, ауторка прати еволутивни пут промена кроз који је радни однос прошао, полазећи од појаве рада као друштвене појаве, све до настанка нових форми рада, кључног обележја савременог друштва и тржишта рада XXI века. Ове нове форме представљају крајњи продужетак флексибилизације рада која је довела до „уласка“ независног рада у окриље заштитног радног законодавства, намењеног, пре свега, зависном раду који се обавља под управљачком, номративном и дисциплинском влашћу послодавца. Нудећи могућа решења за приступ редефинисању појмова запосленог и послодавца, у раду се прави основа за уређивање нових форми рада које су још увек невидљиве за многа национална законодавства, укључујући и законодавство Републике Србије.
Abstract (en)
In the 21st century, labor law has come under the influence of numerous factors that have driven changes of fundamental importance to the legal position of workers. These new circumstances have further complicated the clearly regulated employment relationship as the most significant institute of labor law, as well as the distinction between dependent and independent work. Consequently, there has arisen a need to reconceptualize key terms closely tied to the employment relationship - namely, the concepts of employee and employer. Factors such as digitalization and automatisation of work, as well as the emergence of artificial intelligence, have prompted labor market participants to reconsider employment relationships as the primary form of work engagement, and hence, to adopt more flexible forms that, in their respective domains, abandon some elements of the traditional employment relationship. This shift from the practice of forming employment relationships occurred spontaneously, as a response to the increasingly rapid changes facilitated by globalization, internet, and a growing number of individuals available to employers. In such circumstances, employment relationships may seem less appealing to employers, given the legal provisions mandating a high level of employee protection, which entail significant costs for employers. In the dissertation, the author follow the evolutionary trajectory of changes undergone by the employment relationship, starting from the emergence of work as a social phenomenon to the development of new forms of work, a hallmark of 21st-century society and labor markets. These new forms of work represent the ultimate extension of labor flexibilization, which has led to the "entry" of independent work into the protective framework of labor legislation originally designed primarily for dependent work performed under the managerial, normative, and disciplinary authority of the employer. Offering potential solutions for redefining the concepts of employee and employer, the dissertation lays the groundwork for regulating new forms of work that remain invisible to many national legal systems, including the legal framework of the Republic of Serbia.
Authors Key words
радни однос, флексибилни облици радног односа, запослени, послодавац, радна права, нове форме рада.
Classification
349.2(043.3)
Coverage
536 стр.
Type
Tekst
Abstract (sr)
У XXI веку радно право нашло се на удару многих чинилаца који су условили промене, од суштинског значаја за правно уређивање положаја радника на тржишту рада. Те нове околности, даље, усложниле су до тада јасно правно уређени радни однос као најзначајнији институт радног права и поделу рада на зависан и независан рад. Самим тим, настала је потреба за реконцептуализацијом кључних појмова који су у најужој вези са радним односом - појмовима запосленог и послодавца. Чиниоци попут дигитализације и аутоматизације рада, као и појава вештачке интелигенције, навели су субјекте тржишта рада да одустану од заснивања радног односа као примарног односа који се заснива поводом рада и да приступе нешто флексибилнијим формама, које, свака у свом домену, напуштају неке од елемената радног односа. До одступања од праксе заснивања радног односа дошло је спонтано, као одговор на све брже промене које се догађају потпомогнуте глобализацијом, појавом интернета и повећаним бројем лица доступних за рад послодавцима. У тим околностима рад у оквиру радног односа може деловати одвраћајуће за послодавце, имајући у виду одредбе закона које предвиђају висок степен заштите запослених, а који подразумева знатне трошкове послодаваца. У раду, ауторка прати еволутивни пут промена кроз који је радни однос прошао, полазећи од појаве рада као друштвене појаве, све до настанка нових форми рада, кључног обележја савременог друштва и тржишта рада XXI века. Ове нове форме представљају крајњи продужетак флексибилизације рада која је довела до „уласка“ независног рада у окриље заштитног радног законодавства, намењеног, пре свега, зависном раду који се обавља под управљачком, номративном и дисциплинском влашћу послодавца. Нудећи могућа решења за приступ редефинисању појмова запосленог и послодавца, у раду се прави основа за уређивање нових форми рада које су још увек невидљиве за многа национална законодавства, укључујући и законодавство Републике Србије.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
