#The #elationship of economic growth and energy consumption: theoretical-empirical analysis with special reference to the Republic of Serbia : doctoral dissertation

[M. Mrkajić]

Предмет ове докторске дисертације је анализа сложених односа који постоје између потрошње енергије и економског раста у тринаест европских земаља са средњим нивоом дохотка на основу података из периода од 1990. до 2014. године. Истраживање у овој дисертацији је фокусирано на утврђивање смера узрочности поменутих променљивих. У раду су коришћене економетријске методе панела са циљем да се анализира комплексан однос између привредног раста, потрошње енергије, капитала и удела радне снаге у укупној популацији, узимајући у обзир хетерогеност, упоредну зависност података и нестационарност. Основни циљ дисертације је емпиријско испитивање утицаја енергетске потрошње на економски раст, имајући у виду да у научним круговима не постоји јединствен став о том питању. Резулати прве хипотезе, која је доказана, указују на то да енергетска потрошња у земљама са средњим нивоом дохотка (које су предмет наше анализе) има умерено позитиван, а статистички значајан утицај на раст бруто домаћег производа по глави становника, односно да важи хипотеза раста. Можемо закључити да ће економије које су предмет овог истраживања бити енергетски зависне у наредном периоду и да би политике засноване на ограничењу потрошње енергије могле негативно да утичу на привредни раст анализираних земаља. Даљи раст БДП-а захтеваће даље повећање нивоа потрошње енергије, те се морају обезбедити одговарајући енергетски извори за све већу потрошњу. Будући да је утврђено да потрошња енергије позитивно утиче на раст економије у целини и раст БДП-а по глави становника, доносиоци одлука могу постићи привредни раст даљим унапређењем енергетске инфраструктуре. Имајући у виду да се повећањем потрошње енергије може смањити квалитет заштите животне средине, треба размишљати и о томе да се необновљиви извори енергије замене обновљивим. Сходно томе, у енергетске политике и стратешке стубове развоја требало би уградити иницијативе које обезбеђују одрживост економског и енергетског развоја државе. Значајна позитивна корелација постоји између логаритма бруто домаћег производа и логаритма бруто приноса на капиталне инвестиције, док је једини корелациони коефицијент који није статистички значајан логаритам удела радне снаге у укупној популацији са логаритмом потрошње енергије по глави становника. Променљива логаритма потрошње енергије са свим осталим променљивима има позитиван знак и статистички је значајна на нивоу значајности од 5%.

The subject of the doctoral dissertation is an analysis of the complex relationships that exist between energy consumption and economic growth in thirteen European countries with a middle income level based on data relating to the period from 1990 to 2014. The focus of the dissertation is determining the direction of causality of the aforementioned variables. Using panel econometric methods, the complex relationship between economic growth, energy consumption, capital and the share of the labor force in the total population was analyzed, taking into account heterogeneity, comparative data dependence and non-stationarity. The main goal of the dissertation is an empirical examination of the impact of energy consumption on economic growth, bearing in mind that there is no unified position on this issue in the political circles. By proving the first hypothesis, the results, indicate that in the case of middle-income countries (which are the subject of our analysis), energy consumption has a moderately positive and statistically significant impact on the growth of gross domestic product per capita, i.e. that the growth hypothesis is valid. In this regard, we can conclude that the economies that are the subject of this research are energy dependent in the following period of time and that policies based on limiting energy consumption could have a negative impact on the economic growth of the analyzed countries. Further GDP growth will require a further increase in the level of energy consumption, and appropriate energy sources must be provided for the ever-increasing consumption. Due to the positive impact of energy consumption on the growth of the economy as a whole and the growth of GDP per capita, decision makers can achieve economic growth through daily improvement of the energy infrastructure. Bearing in mind that an increase in energy consumption can lead to a decrease in the quality of environmental protection, it is necessary to think about replacing energy sources from non-renewable to renewable ones. Consequently, those initiatives that ensure the sustainability of the economic and energy development of the country should be incorporated into the energy policies and strategic pillars of development. A significant positive correlation exists between the logarithm of the gross domestic product and the logarithm of the gross return on capital investments, while the only correlation coefficient that is not statistically significant is the logarithm of the share of labour force in the total population with the logarithm of energy consumption per capita. The variable logarithm of energy consumption with all other variables has a positive sign and is statistically significant at the 5% significance level. In the framework of the third hypothesis, the causality of GDP per capita with the variable energy consumption and gross return on capital investments, i.e. with the variable share of labour force in the total population, was analyzed. Causality was examined with the help of the production function (with variables: Y, K, L, E). A whole series of causalities, both one-way and two-way, between the dependent variable - GDP per capita and each of the independent variables was determined, in the case of several observed European middle-income countries.

потрошња енергије, привредни раст, панел анализа, енергетика, земље Европе са средњим нивоом дохотка

energy consumption, economic growth, panel analysis, energy, middle-income European countries.

UDK=338.4(497.11)(043.3)

191 str.

Tekst