Serbo-Croatian relations until 1945: causes of intolerance

[Д. Кршић]

980 стр.

Политичке науке - Међународни односи / Political science - International relations

Из аспекта психолошких и реалистичких теорија међународних односа, у дисертацији се анализирају неуралгичне тачке у историји политичких, религијских, економских и културних односа између Срба и Хрвата, како би се одредили узроци међусобне нетрпељивости и деструктивног понашања. Образлаже се теза да се нетрпељивост, односно њен најинтензивнији облик, осећање мржње, манифестује међу нацијама с минималним етничким, културним, језичким и религијским различитостима, као и да је осећање страха фундаментални емоционални окидач међународних нетрпељивости. Становиште се поткрепљује резултатима савремених истраживања из области индивидуалне психологије, социјалне психологије, неурофизиологије и генетике. Указује се на чињеницу да србофобија и кроатофобија нису изузетак од овог правила. У разматрању неуралгичних тачака и у српско-хрватским односима користе се сазнања из области политикологије, историје, економије, културологије, етнологије, етнопсихологије, психоисторије, психогеографије, антропологије, археологије, генетике етноса, лингвистике, митологије, статистике и других наука и научних дисциплина. Кроз свеобухватни психоисторијски приказ српско-хрватских односа, „тоталну историју“ од средњег века до савременог доба, преиспитују се активности унутрашњих и спољних државних органа, религијских и научних институција, политичких партија, безбедносних служби, владиних и невладиних организација, медијских кућа, моћних владара и других утицајних групних и индивидуалних субјеката, али и геополитичке законитости и промене у светском поретку, које су обликовале и индуковале страхове и нетрпељивости. Разматрају се активности католичких прелата, покушаји унијаћења српског народа, отпор Српске православне цркве, улога крајишких привилегија у српско-хрватским анимозитетима, као и борбе крајишких Срба за признање и очување етничког идентитета. Преиспитују се најбитније митологеме које су „менталним програмирањем“ послужиле као градивни елементи србофобије и кроатофобије, њихово вештачко трансформисање у фактоиде, политизација историјске науке и успешна имплементација историјских конструката у образовне системе. Нарочита пажња посвећена је утврђивању развоја и преобликовању етничких идентитета Срба и Хрвата, формулисању великонационалних концепата, настанку културних, економских и језичких спорова, стигми и предрасуда те улози моћних субјеката међународних односа у инспирисању и покретању наведених српско-хрватских антагонизама. Описује се деструктивно понашање Хрвата и Срба у Првом светском рату и Другом светском рату. Каузални однос страха, мржње и насиља у овим сукобима настоји се додатно појаснити психолошким моделом „фобоцентричне петље“, утемељеном на трансакционој анализи. Испитују се мотиви, методи извршавања и обими ратних злочина, геноцида и културоцида, као узроци и последице „трансгенерацијских преноса траума“. Индентификују се неуралгичне тачке и у мирним раздобљима српско-хрватских односа током саживота на просторима Аустријског царства, Аустроугарске, у монархистичкој и социјалистичкој Југославији. Преиспитује се „негативни мир“ или „замрзнути сукоб“ између Републике Хрватске и Републике Србије, структурно и културно насиље у посматраним земљама, као и перспективе српско-хрватских односа. Оцењују се резултати различитих регионалних и субрегионалних иницијатива за помирење народа на Западном Балкану. Закључно, предлаже се психоисторијски модел „истином до помирења“: формирање Међуакадемијске комисије Српске академије наука и уметности и Хрватске академије знаности и умјетности, као део шире стратегије суочавања с прошлошћу, која би могла допринети трајном помирењу и интензивнијој политичкој, економској, религијској и културној сарадњи две државе.

From the perspective of psychological and realistic theories of international relations, the dissertation analyzes neuralgic points during the history of political, religious, economic and cultural relations between Serbs and Croats, in order to determine the causes of mutual intolerance and destructive behavior. The theory that intolerance, i.e. its most intense form, the feeling of hatred, manifests itself among nations with minimal ethnic, cultural, linguistic and religious diversity, as well as that the feeling of fear is the fundamental emotional trigger of international intolerance is explained in this dissertation. This point of view is supported by the results of modern research in the fields of individual psychology, social psychology, neurophysiology and genetics. It is pointed out that Serbophobia and Croatophobia are no exception to this rule. In considering neuralgic points in Serbo-Croatian relations, knowledge from the fields of political science, history, economics, cultural science, ethnology, ethnopsychology, psychohistory, psychogeography, anthropology, archeology, ethnic genetics, linguistics, mythology, statistics and other sciences and scientific disciplines are used. Through a comprehensive psycho-historical account of Serbo-Croatian relations, a „total history“ from the Middle Ages to the modern era, the activities of internal and external state bodies, religious and scientific institutions, political parties, security services, governmental and non-governmental organizations, media houses, powerful rulers are reviewed and other influential group and individual subjects, but also geopolitical laws and changes in the world order, which shaped and induced fears and intolerance. The activities of Catholic prelates, attempts to unify the Serbian people, the resistance of the Serbian Orthodox Church, the role of Krajina Serbs privileges in Serbo-Croatian antagonisms, as well as the struggle of Krajina Serbs for the recognition and preservation of ethnic identity are discussed. The most important mythologems, which through „mental programming“ served as building blocks of Serbophobia and Croatophobia, their artificial transformation into factoids, the politicization of historical science, and the successful implementation of historical constructs into educational systems are reviewed. Special attention is given to determining the development and reshaping of the ethnic and national identities of Serbs and Croats, the articulation of greater national concepts, the emergence of cultural, economic and linguistic disputes, stigmas and prejudices, and the role of powerful subjects of international relations in inspiring and initiating the aforementioned Serbo-Croatian antagonisms. It describes the destructive behavior of Croats and Serbs in World War I and World War II. The causal relationship of fear, hatred and violence in these conflicts is sought to be further clarified by the psychological model of the „phobocentric loop“, based on transactional analysis. Motives, execution methods and scope of war crimes, genocide and culturocide are examined, as causes and consequences of „transgenerational transmission of trauma“. Neuralgic points are also identified in the peaceful periods of Serbo-Croatian relations during coexistence in the territories of the Austrian Empire, Austria-Hungary, in monarchist and socialist Yugoslavia. The „negative peace“ or „frozen conflict“ between the Republic of Croatia and the Republic of Serbia, structural and cultural violence in the observed countries, as well as the perspectives of Serbo-Croatian relations are discussed. The results of various regional and subregional initiatives for the reconciliation of peoples in the Western Balkans are evaluated. In conclusion, a psychohistorical model „reconciliation through truth“ is proposed: the formation of the Interacademic Commission of the Serbian Academy of Sciences and Arts and the Croatian Academy of Sciences and Arts, as part of a broader strategy of dealing with the past, which could contribute to permanent reconciliation and more intense political, economic, religious and cultural cooperation between the two countries.

српско-хрватски односи, нетрпељивост, неуралгичне тачке, србофобија, кроатофобија, фобоцентрична петља, историјски конструкти, геноцид, национални интерес, истином до помирења.

Serbo-Croatian relations, intolerance, neuralgic points, Serbophobia, Croatophobia, phobocentric loop, historical constructs, genocide, national interest, from truth to reconciliation.

327(497.11:497.5)".../1945"(043.3)

Tekst