Title
Унапређење нумеричке методе за одређивање аеродинамичких коефицијената и дериватива стабилности летелица
Creator
Kostić, Čedomir, 1977-
CONOR:
130037769
Copyright date
2025
Object Links
Select license
Bez licence - direktna primena zakona
License description
Ako ne izaberete neku od licenci, vaše zaštićeno delo može biti korišćeno samo u okviru opštih ograničenja autorskih prava. Na taj način ne dozvoljavate komercijalno ni nekomercijalno korišćenje, naročito reprodukciju, distribuciju, emitovanje, dostupnost i obradu dela. Izbor Creative Commons (CC) licence promoviše diseminaciju vašeg dela. Za više informacija: http://creativecommons.org.rs/licence
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 14.10.2025.
Other responsibilities
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Mašinski fakultet
Alternative title
Enhancements to numerical methods for aircraft aerodynamic coefficients and stability derivatives determination
Publisher
[Ч. Костић]
Format
II, 201 стр.
description
Машинство - Ваздухопловство / Мechanical engineering - Аerospace
Abstract (sr)
Ова докторска дисертација бави се развојем и применом методологије нумеричког
моделирања аеродинамичких феномена, са посебним нагласком на верификацију и валидацију
симулација путем прорачунске динамика флуида (енгл.-Computational Fluid Dynamics-у даљем
тексту CFD) у ваздухопловној индустрији. Полазећи од анализа доступних експерименталних
и рачунарских ресурса у Републици Србији, истраживање обухвата компаративну анализу
физичких испитивања у аеротунелима и савремених CFD метода, са циљем унапређења
поузданости нумеричких симулација у условима ограничених експерименталних капацитета.
Формулисан је математички модел заснован на систему Навије–Стоксових једначина, при
чему је за моделовање турбулентних ефеката примењен приступ заснован на Рејнолдсовим
усредњеним Навије–Стоксовим једначинама. Извршена је детаљна анализа нумеричких
метода просторне и временске дискретизације применом одговарајућих метода коначних
запремина. Посебна пажња посвећена је конструкцији и евалуацији прорачунских мрежа,
укључујући адаптивне, клизне и динамичке мреже. Развијени су критеријуми за избор мрежне
стратегије и оцењивање квалитета нумеричких мрежа, што је омогућило стварање стабилних
и физички доследних прорачунских модела. У дисертацији су представљени поступци
верификације CFD кôда, укључујући студије сагласности решења са нумеричком мрежом,
тестове стабилности и процену грешке дискретизације. Валидација симулација извршена је
поређењем са референтним подацима добијеним у аеротунелу, на моделу AGARD-B, у
подзвучном, трансоничном и надзвучном режиму струјања. Резултати указују на високу
сагласност нумеричких и експерименталних података, чиме се потврђује ваљаност
предложене методологије. Истраживање доприноси унапређењу поузданости CFD симулација
у пројектовању и анализи ваздухопловних конструкција, посебно у условима ограничене
могућности експерименталне валидације
Abstract (en)
This doctoral dissertation focuses on the development and application of a methodology for numerical
modeling of aerodynamic phenomena, with particular emphasis on verification and validation of
Computational Fluid Dynamics (CFD) simulations in the aerospace industry. Starting from an
analysis of the available experimental and computational resources in the Republic of Serbia, the
research includes a comparative study of wind tunnel testing and modern CFD approaches, aiming to
improve the reliability of numerical simulations in environments with limited experimental capacity.
A mathematical model based on the Navier–Stokes equations system was formulated, with an
approach based on Reynolds-averaged Navier–Stokes equations applied to model turbulent effects.
A detailed analysis of numerical methods for spatial and temporal discretization was performed using
appropriate finite volume schemes. Special attention was given to the generation and evaluation of
computational meshes, including adaptive, sliding, and dynamic grids. Criteria for mesh strategy
selection and mesh quality assessment were developed, enabling the construction of stable and
physically consistent computational models. Verification procedures of the CFD code included grid
convergence studies, stability testing, and discretization error estimation. The validation of
simulations was performed by comparison with reference experimental data from wind tunnel tests
on the AGARD-B model, in subsonic, transonic, and supersonic flow regimes. The results
demonstrate a high degree of agreement between numerical and experimental data, thereby
confirming the validity of the proposed methodology. This research contributes to enhancing the
reliability of CFD simulations in the design and analysis of aerospace structures, particularly under
conditions where experimental validation is limited.
Authors Key words
аеродинамика, прорачунска аеродинамика, прорачунска динамика флуида
(CFD), калибрациони аеротунелски модел, аеродинамички коефицијенти и деривативи
стабилности, верификација нумеричких резултата, валидација нумеричких симулација,
турбулентни модели, нумеричке мреже
Authors Key words
Aerodynamics, Computational Aerodynamics, Computational Fluid Dynamics (CFD),
Calibration Wind Tunnel Model, Aerodynamic Coefficients and Stability Derivatives, Verification
of Numerical Results, Validation of Numerical Simulations, Turbulence Models, Numerical Grids.
Classification
629.73:533.69:519.6(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Ова докторска дисертација бави се развојем и применом методологије нумеричког
моделирања аеродинамичких феномена, са посебним нагласком на верификацију и валидацију
симулација путем прорачунске динамика флуида (енгл.-Computational Fluid Dynamics-у даљем
тексту CFD) у ваздухопловној индустрији. Полазећи од анализа доступних експерименталних
и рачунарских ресурса у Републици Србији, истраживање обухвата компаративну анализу
физичких испитивања у аеротунелима и савремених CFD метода, са циљем унапређења
поузданости нумеричких симулација у условима ограничених експерименталних капацитета.
Формулисан је математички модел заснован на систему Навије–Стоксових једначина, при
чему је за моделовање турбулентних ефеката примењен приступ заснован на Рејнолдсовим
усредњеним Навије–Стоксовим једначинама. Извршена је детаљна анализа нумеричких
метода просторне и временске дискретизације применом одговарајућих метода коначних
запремина. Посебна пажња посвећена је конструкцији и евалуацији прорачунских мрежа,
укључујући адаптивне, клизне и динамичке мреже. Развијени су критеријуми за избор мрежне
стратегије и оцењивање квалитета нумеричких мрежа, што је омогућило стварање стабилних
и физички доследних прорачунских модела. У дисертацији су представљени поступци
верификације CFD кôда, укључујући студије сагласности решења са нумеричком мрежом,
тестове стабилности и процену грешке дискретизације. Валидација симулација извршена је
поређењем са референтним подацима добијеним у аеротунелу, на моделу AGARD-B, у
подзвучном, трансоничном и надзвучном режиму струјања. Резултати указују на високу
сагласност нумеричких и експерименталних података, чиме се потврђује ваљаност
предложене методологије. Истраживање доприноси унапређењу поузданости CFD симулација
у пројектовању и анализи ваздухопловних конструкција, посебно у условима ограничене
могућности експерименталне валидације
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
