Great Britain and Greek revolution: 1821-1830

[М. Кутлешић]

158 стр.

Историја - Општа историја Новог века / History - Modern history

Грчка револуција је била догађај из треће деценије деветнаестог века који је потресао тадашњу Европу, тако што је променио начин на који су европске државе посматрале побуњенике и борце за стварање националиних држава. Велика Британије није била толико заинтересована за сукобе у Османском царству, јер су њени приоритети у том тренутку били у другим деловима света. Русија је желела и подстицала Грчку револуцију, ради ширења своје територије и моћи у односу на Османско царство. Грчку револуцију су прижељкивале и очекивале знамете личности британске политичке и културне елите. Љубав према Грчкој и наклоност према њеној прошлости, гајиле су се и развијале у Великој Британији деценијама пре самог почетка устанка. Међу ученим Британцима и Европљанима се развио посебан осећај за грчку историју и културу, који ће се обликовати у модеран политички покрет за стварање независне грчке државе. Тај покрет се називао филхеленизам, а његови следбеници филхелени. Као симбол филхеленства посебно се издвајао лорд Џорџ Гордон Бајрон. Његово књижевно дело Ходочашће Чајлда Харолда, помоћ грчким револуционарима у добијању ратног кредита на Лондонској берзи 1823, смрт у Мисолонгију 1824. године, били су немерљив допринос у грчкој борби за независност. Утицај јавног мњења, друштвена клима и филхеленисти деловали су на промену британске спољне политике према Грчкој револуцији. Џорџ Канинг је био свестан освајачких намера Русије према Османском царству, па је тежио да приволи Русију да решавање грчког питања буде део заједничке политике Велике Британије, Русије и Француске. Три европске државе су склопиле уговор у Лондону 6. јула 1827. године, у коме су се договориле да за себе неће тражити привилегије, већ ће се бавити решавањем проблема Грка. После смрти Џорџа Канинга, поморска флота три државе поразила је османску флоту код Наварина 20. октобра 1827. године. Султан Махмуд II је одбио да прихвати било какве услове савезника и Русија му је објавила рат. Русија је изашла као победник и Једренским миром 1829. године приволела је султана да прихвати све услове, али је и издејствовала за себе и неке привилегије. То је било супротно са Лондонским споразумом, што је довело до приближавња Велике Британије и Француске. Русија тежила аутономији Грчке у оквиру Османског царства. На крају су Велика Британија, Русија и Француска се договориле у Лондону 3. фебруара 1830. године да Грчка буде међународно призната држава, на чијем челу ће бити монарх кога изаберу ове три европске силе. Однос према Грчкој револуцији утицао је и на однос према Русији, која је представљала супарника Великој Британији у Азији и која је својим продором на југ према Кавказу и Персији постала главни конкурент Британцима за превласт у том делу света. Ови догађаји су подстакли британску политичку елиту да се више заинтересује и за Османско царство, као и за народе који су живели у границама Османског царства или су се граничили са њим.

The Greek Revolution was an event from the third decade of the nineteenth century that shook Europe at the time, by changing the way European states viewed rebels and fighters for the creation of nation-states. Great Britain was not so interested in the conflicts in the Ottoman Empire, because its priorities at that time were in other parts of the world. Russia wanted and encouraged the Greek Revolution, in order to expand its territory and power in relation to the Ottoman Empire. The Greek Revolution was desired and expected by prominent figures of the British political and cultural elite. Love for Greece and affection for its past were cultivated and developed in Great Britain decades before the beginning of the uprising. A distinct sense of Greek history and culture developed among learned British and Europeans, which would shape into a modern political movement for the creation of an independent Greek state. That movement was called Philhellenism, and its followers Philhellenes. Lord George Gordon Byron stood out as a symbol of philhellenism. His literary work The Pilgrimage of Childe Harold, helping the Greek revolutionaries in obtaining a war loan on the London Stock Exchange in 1823, and his death in Missolonghi in 1824, were immeasurable contributions to the Greek struggle for independence. The influence of public opinion, the social climate and the Philhellenes acted to change British foreign policy towards the Greek Revolution. George Canning was aware of Russia's conquering intentions towards the Ottoman Empire, so he tried to persuade Russia to make solving the Greek question part of the common policy of Great Britain, Russia and France. The three European states concluded a treaty in London on July 6, 1827, in which they agreed that they would not seek privileges for themselves, but would deal with solving the Greek problem. After the death of George Canning, the naval fleet of the three states defeated the Ottoman fleet at Navarino on October 20, 1827. Sultan Mahmud II refused to accept any terms from the allies and Russia declared war on him. Russia came out as the winner and with the Peace of Adriatic in 1829, it persuaded the sultan to accept all conditions, but it also obtained some privileges for itself. This was contrary to the London Agreement, which brought Britain and France closer together. Russia aspired to the autonomy of Greece within the Ottoman Empire. In the end, Great Britain, Russia and France agreed in London on February 3, 1830, that Greece would be an internationally recognized state, headed by a monarch chosen by these three European powers. The attitude towards the Greek Revolution also influenced the attitude towards Russia, which represented Great Britain's rival in Asia and which, with its penetration to the south towards the Caucasus and Persia, became the main competitor of the British for supremacy in that part of the world. These events encouraged the British political elite to take more interest in the Ottoman Empire, as well as in the peoples who lived within or bordered the Ottoman Empire.

Велика Британија, Грчка револуција, Османско царство, Русија, филхеленизам, Бајрон, Џорџ Канинг, британска штампа, јавно мњење

Great Britain, Greek Revolution, Ottoman Empire, Russia, Philhellenism, Byron, George Canning, British press, public opinion

94(495)"1821/1830":930(410)(043.3) 930(410):94(495)"19"(043.3)

Tekst