Identification strategies of internally displaced persons from Kosovo and Metohija: anthropological analysis of oral and written narratives about home

[Н. С. Петковић ]

422 стр.

Етнологија и антропологија - Антропологија миграција, Антропологија књижевности, Политичка антропологија / Еthnology and anthropology - Anthropology of migration, Anthropology of literature, Political anthropology.

Квалитативно антрополошко истраживање бави се анализом наратива о дому интерно расељених Срба са Косова и Метохије, принудно измештених након НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. У његовој основи је генерацијски приступ породичном фолклору саговорника расељених унутар и изван постратне територије, као и повратника. Испитивањем стратегија идентификација саговорника, анализом се поставља питање о томе како на индивидуалне концепте дома, повезане са опажањем сопства, утиче присилно расељавање породица. Ради разумевања динамике поменутих стратегија, посматраних у ширем пољу формулисања културне трауме расејања, одабрани литерарни извори такође се користе као допунски материјали, омогућавајући истраживању да се креће у међупростору индивидуалног и социјалног сећања, као и културалног памћења. У те сврхе издвојено је и стваралаштво косовскометохијског аутора Пере Стефановића. Методологија прикупљања коришћене грађе заснована је на колаборативном и вишелокацијском приступу, то јест на сарадњи са сталним сарадницима, који су обликовали правац истраживања, путем сугестија при одабиру потенцијалних саговорника, посећиваних места и догађаја. Прву групу чини тридесет осам примарних саговорника рођених у периоду од 1945. до 1969. године; другу групу чини тридесет седам саговорника рођених између 1970. и 1985. године. Њихови животни наративи прикупљени су и анализирани узимајући у обзир специфичност појединачних погледа на прошлост и живот какав је био у Покрајини пре ескалације сукоба. Последњу групу чини осамнаест главних казивача рођених у временском интервалу од 1986. до 2000. године, а њихове личне приче анализирају се испитивањем преноса сећања везаних за расељавање породица.

This qualitative anthropological research addresses the experiences of internally displaced Serbs from Kosovo and Metohija after the NATO bombing of the Federal Republic of Yugoslavia. It employs a generational approach to family folklore and includes interlocutors who are displaced both within and outside the postwar territory, as well as returnees. The analysis raises questions about how individual concepts of home are influenced by forced family displacement and explores the general characteristics of these concepts across different generations. Thus, strategies for the identification of internally displaced persons are examined through the lens of cultural memory studies. To understand their relationship with the formulation of cultural trauma related to displacement, literary sources are also utilized as additional materials, allowing the research to navigate between individual, social, and cultural memory. For these purposes, the work of the writer from Kosovo and Metohija Pera Stefanović was selected. The methodology is multilocal and based on collaboration with key interlocutors who have shaped the direction of the research through suggestions for other interlocutors, visited places, and other activities. The first group consists of thirty-eight primary interlocutors born between 1945 and 1969; the second group includes thirty-seven interlocutors born between 1970 and 1985. Their life narratives are collected and analyzed with consideration for the specifics of their views on the past and life in the province before the conflict escalated. The last group includes eighteen main interlocutors born between 1986 and 2000, and their personal stories are analyzed by examining the dynamics of memory related to displacement.

интерно расељеништво, Косово и Метохија, дом, културна траума, наратив

internal displacement, Kosovo and Metohija, home, cultural trauma, narrative

316.7:39:[303.621.3:314.151.3-054.72(=163.41)(497.115)(043.3)

Tekst