Archaeological sites as cultual heritage and subject of scientific research: Roman period heritage in the urban space of Čačak

[М. Алексић Чеврљаковић]

271 стр.

Aрхеологија - Aрхеологија, заштита културног наслеђа / Archaeology - Archaeology, protection of cultural heritage

Конвенција о заштити археолошког наслеђа дефинише археолошке локалитете као предмете историјског и научног проучавања и као наслеђе. Теоријски и истраживачки концепти овог рада креирани су са циљем да се тестирају поставке Конвенције и осветли положај археолошких локалитета у савременој заједници и преиспита њихово место у оквиру расправе о наслеђу. Посебна пажња посвећена је историји развоја појма наслеђа и правним оквирима који га дефинишу у савременом друштву. За студију случаја изабрана је једна локална самоуправа на територији Србије која има значајне археолошке трагове из римског периода у свом урбаном језгру, град Чачак. Истраживање обухвата документарну грађу од 1970. до 2024. године, са посебним фокусом на Римске терме, као јединим презентованим археолошким локалитетом у граду. Методологија истраживања обухвата анализу докумената насталих радом институција, проучавање медијских садржаја, као и испитивање ставова савремене заједнице кроз анкете и интервјуе. Истраживање, различитих облика документарне грађе, треба да укаже на однос различитих делова друштва према археологији и њеном предмету изучавања. Уочене појаве и закључци додатно ће бити потврђени проучавањем положаја археолошких локалитета у Нишу. Иако су локалитети наслеђе по сили закона, истраживање ће показати да у процесима настајања и дефинисања наслеђа главну улогу имају заједнице. Очување и брига за материјалне остатке прошлости производ је неговања одређених вредности и значења која им приписује заједница. Чињеница да су Римске терме у Чачку, у претходних 50 година, биле занемарене од стране заједнице сведочи о одсуству вредносног односа према њима. Међутим однос према простору није непроменљив и заједнице су константно у процесима трансформације или усвајања нових вредности. Основа за квалитативне промене према археолошким локалитетима може бити њихово повезивање са постојећим и доживљеним елементима простора.

European Convention on the Protection of the Archaeological Heritage defines archaeological sites as objects of historical and scientific study and as heritage. The theoretical and analytic concepts of this work were created to test the articles of the Convention and define the position of archaeological sites in contemporary society and to reconsider their place within the heritage debate. Special attention is dedicated to the history of the development of the concept of heritage and the legal frameworks that define it in modern society. The municipality Čačak which has significant archaeological traces from the Roman period in its urban core was selected for the case study. The research covers documentary material from 1970 to 2024, with a special focus on the site Rimske terme, as the only visible archaeological site in the city. The research methodology includes the analysis of documents created by the institutions, the study of media content and the analysis of the attitudes of the contemporary community through surveys and interviews. The research of various forms of documentary material should reveal the relationship that different parts of society have towards archaeology and its subject of study. The observed phenomena and conclusions will be additionally confirmed by evaluating the position of archaeological sites in Niš. Although sites are considered heritage by law, the research will show that communities play a key role in the processes of creating and defining heritage. The preservation and care for the material remains of the past are products of cultivating certain values and meanings attributed to them by community. The fact that the site Rimske terme in Čačak has been neglected by the community in the past 50 years testifies to the absence of value. However, the relationship towards place is not immutable, and communities are constantly in processes of transformation or adoptation of new values. The basis for qualitative changes towards archaeological sites can be in creating connection with existing and valued elements of place.

Конвенција о заштити археолошког наслеђа дефинише археолошке локалитете као предмете историјског и научног проучавања и као наслеђе. Теоријски и истраживачки концепти овог рада креирани су са циљем да се тестирају поставке Конвенције и осветли положај археолошких локалитета у савременој заједници и преиспита њихово место у оквиру расправе о наслеђу. Посебна пажња посвећена је историји развоја појма наслеђа и правним оквирима који га дефинишу у савременом друштву. За студију случаја изабрана је једна локална самоуправа на територији Србије која има значајне археолошке трагове из римског периода у свом урбаном језгру, град Чачак. Истраживање обухвата документарну грађу од 1970. до 2024. године, са посебним фокусом на Римске терме, као јединим презентованим археолошким локалитетом у граду. Методологија истраживања обухвата анализу докумената насталих радом институција, проучавање медијских садржаја, као и испитивање ставова савремене заједнице кроз анкете и интервјуе. Истраживање, различитих облика документарне грађе, треба да укаже на однос различитих делова друштва према археологији и њеном предмету изучавања. Уочене појаве и закључци додатно ће бити потврђени проучавањем положаја археолошких локалитета у Нишу. Иако су локалитети наслеђе по сили закона, истраживање ће показати да у процесима настајања и дефинисања наслеђа главну улогу имају заједнице. Очување и брига за материјалне остатке прошлости производ је неговања одређених вредности и значења која им приписује заједница. Чињеница да су Римске терме у Чачку, у претходних 50 година, биле занемарене од стране заједнице сведочи о одсуству вредносног односа према њима. Међутим однос према простору није непроменљив и заједнице су константно у процесима трансформације или усвајања нових вредности. Основа за квалитативне промене према археолошким локалитетима може бити њихово повезивање са постојећим и доживљеним елементима простора.

archaeological sites, Roman period, heritage, legal protection, spatial planning, Čačak

904(37):930.85(497.11 Čačak)(043.3) 930.85(497.11)(043.3) 719:904(497.11 Čačak)(043.3)

Tekst