ǂThe ǂconcept of "family complex" in the contemporary psychoanalytical theory of subject development

[Т. Вулетић Јоксимовић]

186 стр.

Психологија - Развојна психопатологија / Psychology - Developmental Psychopathology

Корени појма комплекс могу се пронаћи у разним научним дисциплинама, при чему је исти карактеристичан за свакодневни говор. Ипак, место је пронашао у окриљу психоанализе С. Фројда, а популарност у аналитичкој психологији К. Г. Јунга. Међутим, од самог почетка се овај термин у психоанализи употребљавао недоследно, уз понеке контроверзе. Будући да Едипов комплекс представља једну од окосница психоаналитичке теорије, циљ доктората био је да препозна значај и значења која су комплекси имали у Фројдовим радовима, и укаже на даље правце њиховог развоја. Приступ је захтевао познавање принципа савремене философске херменеутике. Најкориснији допринос представљала су схватања П. Рикера, а вештина тумачења подразумевала је осврт на елементе такозваног херменеутичког лука, од дистанцијације до апропријације. Вишеструко читање Фројдових текстова омогућило је препознавање структуре три дискурса у оквиру којих се појам комплекс разуме, то су асоцијативни, релациони, и социјални. Дакле, у тези се расправља о специфичном значењу појма комплекс унутар споменутих дискурса, као и импликацијама оваквог омеђавања појма за теорију и праксу. Три дискурса се могу препознати и у савременој психоаналитичкој теорији, а конвергирају у радовима Ж. Лакана. Разумевање појма комплекс унутар Лаканове теорије захтевало је поновни улазак у дијалог са усвојеном интерпретацијом о дискурсима и критички приступ разумевању његове ране дефиниције комплекса помоћу које је одредио три породична комплекса (одбијање од дојке, интрузија, Едипов). Разматрање Лакановог каснијег схватања Едиповог комплекса као релационе структуре настале у процесу дијалектике празнине омогућило је ре-интерпретацију преостала два рана комплекса и препознавање њиховог доприноса потпунијем разумевању значења појма комплекс у психоанализи.

The term complex can be found in various scientific disciplines while also characteristic of everyday speech. Nevertheless, it found its rightful place within S. Freud’s psychoanalysis and gained popularity in C. G. Jung’s analytical psychology. However, the term has always been used inconsistently in psychoanalysis, accompanied by controversies. Since the Oedipus complex represents one of the cornerstones of psychoanalysis, this thesis aimed to recognize the relevance and meanings the term complex had in Freud’s works and the directions of its further development. The approach required familiarity with the principles of contemporary philosophical hermeneutics. P. Ricoeur’s ideas contributed valuably, pointing out that the interpretation involves elements of the hermeneutic arc, from distanciation to appropriation. Multiple readings of Freud’s texts identified the structure of three discourses explaining the concept of the complex: associative, relational, & social. Thus, the thesis discusses the particular meaning of the term complex within these discourses, as well as the implications for theory and practice. These discourses are recognized in contemporary psychoanalysis and converge in J. Lacan’s works. Understanding the term complex in Lacan’s theory required re-engagement in dialogue with the adopted interpretation and a critical approach to his early definition of complex, through which he identified three family complexes (weaning, intrusion, Oedipal). Examining Lacan’s later understanding of the Oedipus complex as a relational structure emerging through the dialectic of lack allowed for a reinterpretation of the other two complexes and recognition of their contribution to a comprehensive understanding of the meaning that the term complex holds in psychoanalysis.

Корени појма комплекс могу се пронаћи у разним научним дисциплинама, при чему је исти карактеристичан за свакодневни говор. Ипак, место је пронашао у окриљу психоанализе С. Фројда, а популарност у аналитичкој психологији К. Г. Јунга. Међутим, од самог почетка се овај термин у психоанализи употребљавао недоследно, уз понеке контроверзе. Будући да Едипов комплекс представља једну од окосница психоаналитичке теорије, циљ доктората био је да препозна значај и значења која су комплекси имали у Фројдовим радовима, и укаже на даље правце њиховог развоја. Приступ је захтевао познавање принципа савремене философске херменеутике. Најкориснији допринос представљала су схватања П. Рикера, а вештина тумачења подразумевала је осврт на елементе такозваног херменеутичког лука, од дистанцијације до апропријације. Вишеструко читање Фројдових текстова омогућило је препознавање структуре три дискурса у оквиру којих се појам комплекс разуме, то су асоцијативни, релациони, и социјални. Дакле, у тези се расправља о специфичном значењу појма комплекс унутар споменутих дискурса, као и импликацијама оваквог омеђавања појма за теорију и праксу. Три дискурса се могу препознати и у савременој психоаналитичкој теорији, а конвергирају у радовима Ж. Лакана. Разумевање појма комплекс унутар Лаканове теорије захтевало је поновни улазак у дијалог са усвојеном интерпретацијом о дискурсима и критички приступ разумевању његове ране дефиниције комплекса помоћу које је одредио три породична комплекса (одбијање од дојке, интрузија, Едипов). Разматрање Лакановог каснијег схватања Едиповог комплекса као релационе структуре настале у процесу дијалектике празнине омогућило је ре-интерпретацију преостала два рана комплекса и препознавање њиховог доприноса потпунијем разумевању значења појма комплекс у психоанализи.

associative discourse, relational discourse, social discourse, structure, object function, Oedipus, mother, father, sibling, dialectic of lack

159.964.21(043.3) 159.923.2(043.3)

Tekst