Library public relations in serbia from 1919 to 1945 Связи библиотек с общественностью в Сербии с 1919 по 1945 гг.

[Анђела С. Стошић ]

273 стр.

Библиотекарство - Библиотекарство, историја књиге и библиотека / Librarianship - Librarianship, history of books and libraries

Основни, општи, циљ ове дисертације је аналитичко-синтетичко сагледавање стања библиотека и библиотекарске професије у Србији 1919–1945. Прво поглавље бави се теоријским разматрањима односа с јавношћу у постојећој литератури као и еволуцијом примене ове дисциплине у библиотекама у свету и код нас. Оно даје оквир за тумачење прикупљених података о библиотекарству на територији Србије током међуратног и ратног периода. Друго и треће поглавље, кроз представљање различитих аспеката рада свих типова библиотека, показује које су се све активности из домена односа с јавношћу примењивале у библиотекама. Основ за анализу, поред објављених студија о библиотекама, библиотекарству, култури и просвети овог периода, чине: текстови објављени у тиражнијој штампи, али и у локалним листовима и стручним гласилима; архивска грађа фондова Министарства просвете Краљевине Југославије и Централног пресбироа Председништва Министарског савета Краљевине Југославије која се чува у Архиву Југославије; Фонд Министарства просвете и вера – Београд из Државног архива Србије; архивска грађа Друштва југословенских библиотекара и Универзитетске библиотеке која се чува у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“; објављена архивска грађа Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу. Истраживање је показало да су библиотекари били упознати са појединим методама за промоцију библиотеке и читања и да је о њима у библиотекама постојала литература на српском и страним језицима. Дошло се до закључка да се у периоду 1919–1945 у библиотекама спроводила већина активности из домена односа с јавношћу: комуникација са представницима медија, писање извештаја о раду, одржавање пословних преписки, издавање публикација за спољну циљну јавност, одржавање и промоција посебних догађаја, комуникација међу запосленима, комуникација са креаторима јавног мњења, фандрејзинг, успостављање односа са друштвеном заједницом, као и успостављање односа са финансијерима и донаторима. О библиотекама као институцијама је постојала повољна слика у јавности. Предметни период представљао је солидну основу за развој библиотекарства након Другог светског рата.

The main, general goal of this dissertation is an analytical-synthetic overview of the state of libraries and the library profession in Serbia from 1919 to 1945. The first chapter deals with theoretical considerations of public relations in the existing literature, as well as the evolution of the application of this discipline in libraries. It provides a framework for interpreting the collected data on librarianship in Serbia during the given period. The second and third chapters, by presenting various aspects of the work of all types of libraries, show which public relations activities were applied by libraries. The basis for the analysis, in addition to the published studies on libraries and librarianship, culture and education of this period, consists of: texts published in the mass press, but also in local newspapers and professional journals; archival materials of the funds of the Ministry of Education of the Kingdom of Yugoslavia and the Central Press Bureau of the Presidency of the Council of Ministers of the Kingdom of Yugoslavia, which are kept in the Archives of Yugoslavia; the Fund of the Ministry of Education and Religion - Belgrade from the State Archives of Serbia; archival materials from the Society of Yugoslav Librarians and the University Library, which are kept in the University Library "Svetozar Marković"; published archival materials from the National Library of Serbia, the Library of Matica Srpska and the National Library "Stevan Sremac" in Niš. The research showed that librarians were familiar with certain methods for promoting libraries and reading, and that there was literature on this in libraries in Serbian and foreign languages. It was concluded that in the period 1919–1945, most of public relations activities were carried out in libraries: communication with media representatives, writing work reports, maintaining business correspondence, publishing publications for external target audiences, holding and promoting special events, communication among employees, communication with public opinion makers, fundraising, establishing relations with the social community, as well as establishing relations with financiers and donors. Libraries as institutions had a favorable image in the public. The given period represented a solid basis for the development of librarianship after World War II.

библиотеке у Србији, библиотекарска професија, односи с јавношћу, библиотеке у медијима, корисници библиотека, међуратни период, Други светски рат

libraries in Serbia, library profession, public relations, libraries in the media, library users, interwar period, World War II

026/027:659.4(497.1)"1919/1945"(043.3)

Tekst