European spiritualism and the reception of the works of Camille Flammarion in Serbian literature and culture Европеийский спиритуализм и рецепция произведений Камю Фламариона в сербской литературе и культуре

[Т. М. Јовановић]

172 стр.

Наука о књижевности - Француска књижевност; српска књижевност / Literary Studies - French Literature; Serbian Literature

У раду се разматра књижевно стваралаштво француског популаризатора астрономије Камија Фламариона и посебно се наглашава улога спиритизма у обликовању његовог књижевног и филозофског погледа на свет. Смештање Фламарионових дела у контекст деветнаестовековног и двадесетовековног занимања за спиритистичке појаве омогућава нам да потпуније сагледамо његов књижевни и културно-историјски значај у Француској, као и одјеке његовог стваралаштва у српској култури и књижевности. Осим тога, оваква контекстуализација дела чија се езотериjска димензија често умањује или сасвим занемарује доприности бољем разумевању спиритизма и езотеризма као важних, а запостављених појава у европској и српској култури позног 19. и раног 20. века. Проучавање ове тематике такође отвара питање коришћења и преображавања езотеријских извора у књижевности, а значај који се приликом читања даје спиритистичкој поруци утиче на интерпретацију текста и покреће питање односа фикције, веровања и фантастике. Истраживање се састоји из четири целине. Прво поглавље у кратким цртама предочава контест настанка спиритистичког феномена, описује његово присуство у француској култури и књижевности, као и Фламарионово дугогодишње занимање за спиритизам и промене ставова у вези с њим. Друга и трећа целина посвећене су опису књижевног и филозофског света Камија Фламариона, најпре кроз анализу тематских, а потом и поетичких и жанровских особености његових књижевних текстова. Проучавање поетичких обележја текстова заснива се, пре свега, на Фламарионовим фикционалним текстовима, нешто мање на његовој научнопопуларној литератури. Анализирани корпус обухвата дела Лумен (Lumen, 1873), Уранија, (Uranie, 1889) Смак света (La Fin du monde, 1894), Стела (Stella, 1897), као и збирке приповедних и есејистичких текстова Приче о бескрају (Les Récits de l’Infini, 1873), Звездани снови (Rêves étoilés, 1888), Месечине (Clairs de Lune, 1894), Филозофске приче (Contes philosophiques, 1891). Жанровска анализа описује начин на који поменута дела комуницирају с традицијама утопије, филозофске и научнопопуларне књижевности, као и различитим формама научнофантастичне књижевности, као што је научно-чудесни роман (roman merveilleux-scientifique) Четврти сегмент истраживања бави се компаративним приказом Фламарионовог присуства у српској књижевности и периодици и настоји да пружи увид у рецепцију и наслеђе које је овај француски аутор имао на нашим просторима.

This thesis discusses the literary works of the French popularizer of astronomy, Camille Flammarion, and emphasizes the role of spiritualism in the shaping of his literary and philosophical worldview. Placing Flammarion's works in the context of the nineteenth and twentieth-century interest in spiritualist phenomena allows us to fully appreciate his literary, cultural and historical significance in France and its echoes in Serbian literature and culture. In addition, this kind of contextualization of literary texts with a clear, but often ignored or deliberately downplayed esoteric dimension, can contribute to a better understanding of spiritualism and esotericism as important but frequently overlooked phenomena in European and Serbian culture of the late 19th and early 20th centuries. The study of this topic also opens up questions about the use and transformation of esoteric sources in literature and the degree to which the readers' belief in spiritualist messages informs and shapes their interpretation, raising further and more general questions about the relationship between fiction, belief, reality, and fantasy. The research consists of four chapters. The first chapter outlines a framework for studying the emergence and development of the spiritualist movement in French literature and culture, Flammarion's long-term interest in spiritualism and shifting attitudes towards this phenomenon. The second and third chapters are dedicated to the description of the literary and philosophical universe of Camille Flammarion, through the analysis of the thematic, poetic and generic features of his literary texts. This analysis is primarily based on the corpus of Flammarion's fictional works, occasionally aided by insights derived from his scientific and popular texts as well. The analyzed corpus includes Lumen (Lumen, 1873), Urania (Uranie, 1889), The End of the World (La Fin du monde, 1894), Stella (Stella, 1897), and collections of stories and essays Tales of the Infinite (Les Récits de l'Infini, 1873), Starry Dreams (Rêves étoilés, 1888), Moonlights (Clairs de Lune, 1894), Philosophical Stories (Contes philosophiques, 1891). The subsequent generic analysis describes how these works communicate with the traditions of utopia, philosophical and scientific popular literature, and different forms of science fiction, such as the “scientific-marvelous” novel (roman merveilleux-scientifique). The fourth chapter offers a comparative overview of Flammarion's presence in Serbian literature and periodicals and provides insight into the reception and heritage of his works and ideas in Serbia and Yugoslavia.

Камиј Фламарион, спиритизам, езотеризам, популарна наука, француска књижевност, српска књижевност, компаративна књижевност, научнофантастична књижевност

Camille Flamarion, spiritualism, esotericism, popular science, French literature, Serbian literature, comparative literature, science fiction

821.133.1.09 Flammarion C. (043.3) 821.163.41.09"18/19"(043.3)

Tekst