Irony in the dramatic works of Borislav Pekić Ирония в драматургических произведениях Борислава Пекича

[Л. И. Бојичић]

166 стр.

Српска књижевност - Српска књижевност ХХ века / Serbian literature - Serbian 20th century literature

Дисертација се бави испитивањем ироније у драмама Борислава Пекића. И поред тога што се Пекић остварио као врло плодотворан и награђиван драмски писац, он у очима критике и читалачке публике превасходно остаје перципиран као прозни писац. Анализирајући употребу и обликовање ироније у Пекићевим драмским текстовима, показаћемо однос који они остварују са његовом прозом, која је, као и драма прожета, неретко и сама заснована на иронијском дискурсу. У раду ћемо на иронију гледати превасходно као на дискурзивни алат и семантички механизам помоћу којег се постижу различити ефекти – од дестабилизације слике стварности до друштвене критике. Пекић своје драме обликује углавном као фарсе и комедије и у дисертацији показујемо коју улогу третман ироније има при жанровском одређењу самих драмских текстова, дајући допринос дефинисању Пекићеве драмске поетике. Упоредном анализом драмских текстова Генерали или сродство по оружју са романом Ходочашће Арсенија Његована, драма које припадају Јудејском триптихону са одговарајућим одељцима Времена чуда, и драма које окружују романе Како упокојити вампира – Рађање једног записника и На лудом белом камену, и Златно руно, показаћемо сличности и разлике у обликовању ироније као и импликације које драмска и прозна иронија имају за Пекићеву поетику. На примерима драма Чаробни кофер госпође Х, Чај у пет, као и политичких фарси У Едену, на истоку, Обешењак и Како се калио један господин, имаћемо прилике да видимо и како Пекић користи иронију у текстовима који немају јасно дефинисан прозни предложак.

This dissertation examines the use of irony in the dramatic works of Borislav Pekić. Despite being a highly prolific and award-winning playwright, Pekić is primarily perceived by both critics and readers as a prose writer. By analyzing the use and shaping of irony in Pekić’s plays, this study will demonstrate the relationship between his dramatic and prose works, as his prose, like his drama, is often permeated with and even fundamentally based on ironic discourse. This dissertation approaches irony primarily as a discursive tool and a semantic mechanism that achieves various effects—ranging from destabilizing representations of reality to engaging in social critique. Pekić’s plays are predominantly structured as farces and comedies, and this study will demonstrate the role of irony in defining the genre of his dramatic texts, contributing to a clearer understanding of his dramatic poetics. Through a comparative analysis of the play The Generals or The Kinship in Arms alongside the novel The Houses of Belgrade, the plays of The Judean Triptych with corresponding sections of The Time of Miracles, and the plays surrounding the novels How to Quiet a Vampire - The Birth of a Record and On the Mad White Stone — as well as The Golden Fleece, this dissertation will highlight similarities and differences in the construction of irony, as well as the implications that dramatic and prosaic irony have for Pekić’s poetics. Examining plays such as The Magic Suitcase of Mrs. X, Five O’clock Tea, and the political farces In Eden, in the East, The Hanged Man, and How a Gentleman Was Tempered, this study will also explore how Pekić employs irony in works that do not have a clearly defined prose model.

иронија, Борислав Пекић, фарса, драма, идеологија, постмодернизам, апсурд, драмска поетика, тоталитаризам, идентитет

irony, Borislav Pekić, farse, play, ideology, postmodernism, absurdity, dramatic poetics, totalitarianism , identity

821.163.41.09-2 Pekić B.(043.3)

Tekst