Poetical features of "jeans prose" in Serbian and Croatian literature Поэтические особенности "прозы в джинсах" в сербской и хорватской литературе

[М. П. Милошевић]

167 стр.

Српска књижевност, хрватска књижевност - Приповједачке поетике у српској и хрватској књижевности у другој половини 20. вијека / Serbian literature, Croatian literature - Narrative poetics in Serbian and Croatian literature in the second half of 20th century

Предмет научног истраживања, уобличеног у докторску дисертацију, представља обимом невелик корпус српске и хрватске прозе у траперицама. Каноне ове стилске формације, познате и под именом џинс-проза , 1976. године је у ауторском дјелу Проза у траперицама објаснио хрватски научник Александар Флакер. Именујући је, Флакер је дефинисао занимљиву појаву примијећену у многим књижевностима након свјетског успјеха романа Ловац у житу Џерома Д. Селинџера: наративе лишене дискурса о ратним страхотама, са младим дезилузионизираним приповједачима у свађи са убјеђењима одраслих. Кријумчарење „ западњачких уплива” у југословенске књижевности, а самим тим и клица прозе у траперицама, постало је могуће дјелимичним раскидом са дотад пропагираним соцреализмом и заокретом ка „ несврстаности” након Резолуције Информбироа. Плодови овакве врсте бунта су добијали на снази са јачањем конзумеристичких навика младих Југословена, доживљавали се као тренд и модни израз. Овај литерарни феномен, незабиљежен у многим националним корпусима, тек спорадично је био предмет занимања југословенских прозаиста. У раду који има претензије да освијетли ову изразито оригиналну појаву, осврнули смо се, критички и аргументовано, на учинак оних аутора који су покушали духом „ траперица” задахнути тзв. „ високу” књижевност. Документовањем реакција јавности и књижевне критике на ране прозне радове Гроздане Олујић и Алојза Мајетића, анализирали смо судско и цензорско изгласавање неподобности „ прози у траперицама”. Званично ће нереаговање цензорских тијела на несублимирану провокативност водећих наратива зреле фазе „ траперица” ( Кужиш, стари мој Звонимира Мајдака и Белешке једне Ане Моме Капора), као и њено унижавање кроз поистовјећивање са популарном књижевности, поред губитка атрактивности кроз дијегетичку и језичку хибридизацију наратива, такође бити предмет проучавања. Наш рад затварају поглавља о дериватима прозе у траперицама: провинцијској џинс прози и тзв. градској причи, као и својственостима које су од ње преузеле националне књижевности. Исцрпним анализама особености детектованих у романима југословенских књижевности у периоду након Другог свјетског рата настојали смо да прозу у траперицама представимо као „ нови израз”, продуциран за савременог човјека и потпуно усклађен са његовим потребама. Наслањањем њених наратора на цивилизацијске комплексе, џинс проза постаје утицајна форма омладинског бунта против увријеженог. Њену вишедеценијску негативну критичку перцепцију покушали смо у овом раду да оперважимо.

The subject of scientific research, shaped into a doctoral dissertation, is a small corpus of Serbian and Croatian prose in jeans. The canons of this stylistic formation, also known as Јeans-Prose, were explained in 1976 by the Croatian scientist Aleksandar Flaker in the author's work “ Proza u trapericama”. Naming it, Flaker defined an interesting phenomenon observed in many literatures after the worldwide success of the novel “The Catcher in the Rye” by Jerome D. Salinger: narratives devoid of discourse about the horrors of war, with young disillusioned narrators at odds with the convictions of adults. The smuggling of "Western influences" into Yugoslav literature, and thus the spark of Jeans- Prose, became possible with a partial break with the previously propagated socialist realism and a shift towards "non-alignment" after the Informbiro Resolution. The fruits of this type of rebellion gained strength with the strengthening of the consumerist habits of young Yugoslavs, and were perceived as a trend and a fashion statement. This literary phenomenon, unrecorded in many of the world's national literary corpora, was only sporadically the subject of interest of Yugoslav prose writers. In a paper that claims to shed light on this highly original phenomenon in literature, we will review, critically and argumentatively, the performance of those authors who tried to breathe the spirit of „Jeans” into the so-called „high” literature. By documenting the reactions of the public and literary criticism to the early prose works of Grozdana Olujić and Alojz Majetić, we will analyze the judicial and censorial voting of ineligibility for „Jeans Prose”. Officially, the non-reaction of the censorship bodies to the unsublimated provocativeness of the leading narratives of the mature phase of „Jeans” ( Kužiš, stari moj by Zvonimir Majdak and Beleške jedne Ane by Momo Kapor), as well as its humiliation through identification with popular literature, in addition to the loss of attractiveness through diegetic and linguistic hybridization of narratives, will also be the subject of study. This thesis concludes with chapters on Jeans Prose derivatives: jeans prose from the periphery and the so-called urban stories, as well as those qualities of the stylistic formation subsequent national literatures came to inherit. Through comprehensive analyses of the qualities detected in post-WWII Yugoslav novels, we tried to portray Jeans Prose as a "new expression" produced for the modern man and in sync with his needs. Insofar as the narrators in these works leaned on civilisational complexes, Jeans Prose became an influential form of youthful rebellion against the norm. This thesis aimed to contextualize the decades of negative critical views which pervaded the discourse on Jeans Prose.

проза у траперицама, Александар Флакер, млади приповједач, висока књижевност, популарна књижевност, стилска формација, нови израз.

Jeans prose, Alexander Flaker, young storyteller, high literature, popular literature, stylistic formation, new expression.

821.163.41.09:82.01"19"(043.3) 821.163.42.09:82.01"19"(043.3)

Tekst