Title
Настава руског језика и књижевности у филолошким гимназијама од 1990. до 2020. године: почеци, актуелно стање и перспектива
Creator
Đuričić, Mila, 1993-
CONOR:
23641959
Copyright date
2025
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 04.09.2025.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Filološki fakultet
Alternative title
The Russian language and literature teaching in grammar schools of philology from 1990 to 2020 : Beginings, present and perspective
Обучение русскому языку и литературе в филологических гимназиях с 1990 по 2020 гг. : начало, актуальное состояние и перспективыe
Publisher
[М. Матић]
description
Филолошке науке - Русистика, Методика наставе руског језика / Philological sciences - Russian studies, Russian teaching methodology
Abstract (sr)
Тема ове докторске дисертације представља развој наставе из предмета „Руски језик“ и „Основи превођења“ у Филолошкој гимназији у Београду и Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Иако негују дугу васпитно-образовну традицију, тек од последње деценије XX века оне имају примат у едукацији ученика који желе да уче руски као први страни језик.
У ширем смислу, циљеви истраживања усредсређени су на: (1) лонгитудинални развитак наставе са акцентом на друштвено-историјски контекст, (2) анализу наставних планова и програма за филолошке гимназије, захваљујући којима је специфично учење руског језика у њима, (3) постигнућа ученика током тридесет година, (4) представљање одлика наставног процеса сагледаних из перспективе професора који су учествовали у њему. Уже посматрано, циљ нам је да утврдимо у којој мери ученици напредују у руском језику на почетку и крају образовања, и да установимо ниво знања руског језика ученика завршног разреда филолошких гимназија.
Ради остваривања првих циљева било је неопходно користити историјски метод и квалитативну анализу садржаја доступне литературе уз синтезу закључака. У практичном делу рада коришћена је дескриптивно-статистичка обрада и анализа прикупљених података. Квалитативни закључци изведени су на основу полуструктурисаног интервјуа састављеног за потребе промишљања о изазовима у настави.
Резултати квалитативног истраживања показали су да је у филолошким гимназијама неопходно омогућити учење руског језика од почетка, уколико постоји намера да се он очува. С тим у вези, потребно је популаризовати руски језик међу основцима, осмислити програм који је изводљив у пракси, израдити уџбенике за филолошко усмерење. Резултати тестирања показали су прогресију знања ученика, као и то да је 80% ученика достигло ниво Б2 у знању руског језика.
Abstract (en)
The subject of this study is the development of teaching the subjects of “Russian language” and “Basics of translation” in Philological Grammar School of Belgrade and in Karlovci Grammar school in Sremski Karlovci. Although they cherish a long educational tradition, only since the last decade of the XX century they have had primacy in educating students that want to learn Russian as their major language.
In a broad sense, the goals of the research are focused on: 1) the longitudinal development of teaching, emphasizing on societal and historical context, 2) analyses of educational plans and curricula for grammar schools of philology that make learning the Russian language in them distinctive 3) the achievements of students during the thirty-year period, and 4) representing the specifics of the education process seen from the perspective of professors who were part of it. In narrower points, our goal is to determine to what extent students advance in the Russian language between the starting and end points of education, as well as to establish the knowledge level of the Russian language of students of the finishing grade in grammar schools of philology.
To achieve goals, it was necessary to apply historical method and qualitative analysis of the content of available literature, and to derive conclusions. In the practical part of the study, the descriptive statistics method of processing and analysing collected data was used. Qualitative conclusions were derived based on semi-structured interviews designed to address challenges in educational process.
Results of qualitative research have shown that in Philological Grammar schools it is necessary to enable students to learn Russian as beginners if the profile is to be kept alive. In connection to that, the Russian language should be popularised among primary school pupils, a programme that is achievable in practice should be developed, and a textbook specifically for the philological profile should be created. Results of the tests have confirmed the progress in the knowledge of students, as well as the fact that 80% of students have reached B2 proficiency level in the Russian language.
Authors Key words
настава руског језика, руски као први страни језик, Филолошка гимназија, Карловачка гимназија, ваннаставне активности, слушање, читање, писање, даровити ученици, такмичења
Authors Key words
Russian language education, Russian as major language, Philological Grammar school, Karlovci grammar school, Extracurricular Activities, Listening, Reading, Writing, Gifted Learners, Competitions
Classification
371.3::811.161.1]:373.5"1990/2020"(043.3)
371.3::821.161.1]:373.5"1990/2020"(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Тема ове докторске дисертације представља развој наставе из предмета „Руски језик“ и „Основи превођења“ у Филолошкој гимназији у Београду и Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Иако негују дугу васпитно-образовну традицију, тек од последње деценије XX века оне имају примат у едукацији ученика који желе да уче руски као први страни језик.
У ширем смислу, циљеви истраживања усредсређени су на: (1) лонгитудинални развитак наставе са акцентом на друштвено-историјски контекст, (2) анализу наставних планова и програма за филолошке гимназије, захваљујући којима је специфично учење руског језика у њима, (3) постигнућа ученика током тридесет година, (4) представљање одлика наставног процеса сагледаних из перспективе професора који су учествовали у њему. Уже посматрано, циљ нам је да утврдимо у којој мери ученици напредују у руском језику на почетку и крају образовања, и да установимо ниво знања руског језика ученика завршног разреда филолошких гимназија.
Ради остваривања првих циљева било је неопходно користити историјски метод и квалитативну анализу садржаја доступне литературе уз синтезу закључака. У практичном делу рада коришћена је дескриптивно-статистичка обрада и анализа прикупљених података. Квалитативни закључци изведени су на основу полуструктурисаног интервјуа састављеног за потребе промишљања о изазовима у настави.
Резултати квалитативног истраживања показали су да је у филолошким гимназијама неопходно омогућити учење руског језика од почетка, уколико постоји намера да се он очува. С тим у вези, потребно је популаризовати руски језик међу основцима, осмислити програм који је изводљив у пракси, израдити уџбенике за филолошко усмерење. Резултати тестирања показали су прогресију знања ученика, као и то да је 80% ученика достигло ниво Б2 у знању руског језика.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
