Syntactic parallelism and its various functions in Slavonicserbian texts Функции синтаксического параллелизма в славяно-сербских текстах

[Б. С. Ристић]

253 стр.

Наука о језику; српски језик - Стилистика, синтакса, историја српског књижевног језика / Linguistics; Serbian Language - Stylistics, Syntax, History of the Serbian Literary Language

Предмет истраживања је синтаксички паралелизам, његова употреба и функције, у славеносрпским текстовима у периоду од 1768. до 1850. године. Под синтаксичким паралелизмом подразумевамо случајеве када два или више делова исте реченице (или две одвојене реченице, или више одвојених реченица), у прозним или поетским текстовима различитих жанрова, имају симетрично распоређене синтаксичке елементе. Ови елементи могу бити распоређени контактно или дистактно; могу бити и хомолексички, али не морају, другим речима, синтаксички паралелизми могу бити обогаћени другим фигурама понављања, али не морају. Што се циљева истраживања тиче, желимо да утврдимо присуство, учесталост употребе, дистрибуцију засићености жанрова паралелизмима, структурне моделе који се понављају, категорије употребе, функције и значај синтаксичког паралелизама у славеносрпским текстовима. Корпус, који се састоји од укупно 93 јединице, обухватио је следеће жанровске групе текстова: 1. прозна књижевност, 2. дескриптивно-прагматички текстови, 3. расправљачки текстови, 4. некролози, 5. новински текстови, 6. предговори, 7. писма, 8. текстови јавних обраћања. Аутори текстова из корпуса су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, Јован Мушкатировић, Василије Дамјановић, Аврам Мразовић, Aтанасије Стојковић, Лукијан Мушицки, Павле Соларић, Милован Видаковић, Сава Мркаљ, Сава Текелија, Јован Хаџић, Јован Стерија Поповић, Атанасије Влаховић, Јован Суботић, Јован Дошеновић, Стефан Стратимировић, Јосиф Рајачић, Димитрије Давидовић, Димитрије Фрушић, Константин Бранковић, Георгије Магарашевић, Геогије Михаљевић, Григорије Јовчић, Јаков Живановић, Јован Пачић, Јован Павловић, Симеон Јосифовић, Михаило Витковић, Мануило Малешевић, Платон Атанацковић, Петар Јовановић, Сава Грујић, Симеон Јосифовић, Јован Трифуновић, Теодор Шушић, Урош Максимовић, Евгеније Јовановић, Викентије Љуштина, Теодор Јанковић Миријевски, Милош Обреновић, Ђорђе Стратимировић, Стефан Рајић. Након ексцерпирања, примере смо поделили према жанровима којима припадају, затим смо у оквиру сваке жанровске групе издвојили употребне категорије паралелизама, и на крају смо у оквиру сваке од употребних категорија издвојили функције које синтаксички паралелизам има. Након тога смо издвојили остала средства са којима се паралелизам комбинује и функције таквог комбиновања. Осам поглавља у којима презентујемо резултате имају аналитичко-дескриптивни карактер. Смер анализе је од плана стилематичности ка плану стилогености: прво смо, за сваки ексцерпирани пример, издвојили паралелизме и описали њихове структурне карактеристике, тј. начине на које су стилеми оформљени, а онда смо се бавили њиховом функционалном вредношћу. Највише синтаксичког паралелизма је у некролозима, и по броју категорија употребе и по општој засићености текста паралелизмима. Најмање је синтаксичког паралелизма у новинским чланцима и писмима, ако посматрамо учесталост употребе, али је и та ретка употреба разноврсна према критеријуму категорија у којима се јавља. Употреба синтаксичког паралелизма у аргументовању, паралелизам у величању појединаца, паралелизам у сугерисању и подстицању на неко чињење, паралелизам за приказивање динамике неке радње или процеса и синтаксички паралелизам у описивању су најзаступљеније категорије употребе синтаксичког паралелизма у већини жанрова. Најважније функције синтаксичког паралелизма у славеносрпским текстовима су: омогућавање прецизности, омогућавање јасности, омогућавање прегледности, ритмизација текста, повећана звучност поновљеног дела, успостављање хармоније, постизање динамичности текста, постизање успорености текста, повећање кохезије у тексту / конекторска улога, наглашавање неке поруке, идеје или осећања, да се разоткрије и учини видљивијом структура текста, истицање значаја подударних елемената, синтаксичка интензификација, оживљавање приповедања, додатно оживљавање већ изазване представе, да се мисао појача и учини јаснијом, да се нагласе идеје, давање/додавање силе и снаге говору, наглашавање емоционалности и психолошког стања, постизање узвишености стила, изазивање и усмеравање пажње читалаца, патетичност, додатна експликација, уверавање, убеђивање, повећање експресивности, улепшавање поруке, да се нагласе сличности и разлике, да помогне стварање визуелне слике у вези са тим шта се где у тексту налази (лик текста у уму), да привуче пажњу на садржај. Не постоји веза између синтаксичког модела (синтаксичке структуре) паралелизма и функције коју он обавља, сви модели (који се понављају) могу обављати сваку уочених од функција. Не постоји веза између синтаксичког модела који се понавља и жанра у коме се он јавља, сви модели се јављају у свим жанровима. Два најчешћа модела по којима се граде синтаксички паралелизми јесу: а) паралелна хипотакса, то јест ређање зависних реченица, најчешће односних у функцији атрибута, временских у функцији прилошке одредбе за време, месних у функцији одредбе за место, изричних у објекатској функцији, а ове зависне реченице најчешће све имају исто везничко, прилошко или заменичко обележје које се анафорски понавља на почетку сваке од њих, док је позиција предиката на самом крају сваке од зависних реченица; б) низање независних реченице у координираном односу, у оквиру исте сложене реченице. Место за употребу паралелизма може бити у оквиру синтагме, једне клаузе, више клауза у сложеној реченици; у сукцесивним реченицама, у одвојеним дистактним реченицама у тексту, или међу више текстова. У погледу доследности у грађењу паралелизма, за све групе анализираних текстова, осим за дескриптивно-прагматичке и расправљачке текстове карактеристично je да је, са удаљавањем од прве реченице која одређује модел за синтаксички паралелизам репетитивна доследност том моделу све мања. Разлог за доследност у грађењу паралелизма и неопадање те доследности у дескриптивно-прагматичким и расправљачким текстовима је потреба да они буду буде прецизни, прегледни и јасни. Најдуже репродуковане ланце синтаксичког паралелизма пронашли смо у славеносрпским новинама (највећи број остваривања синтаксичког паралелизма, то јест потпуно доследне репетиције истих синтаксичких функција, који смо забележили је 34). Постоји јасан образац позиционо одређене употребе првог лица једнине презента глагола велимъ, који је чест пратилац синтаксичког паралелизма. Најчешће фигуре са којима се синтаксички паралелизам комбинује (било да се њима осложњава, или он осложњава њих) у већини текстова свакако су фигуре из група понављања, међу њима по фреквенцији употребе предњачи анафора која уводи сукцесивни низ реченица које ће имати паралелну синтаксичку структуру. Употреба синтаксичког паралелизма је присутна у славеносрпским текстовима током целог трајања славеносрпске епохе: нити се повећавала, нити је јењавала, разлике у учесталости употребе су само жанровске природе.

The subject of this research is syntactic parallelism, its usage, and functions in Slavonic- Serbian texts from the period between 1768 and 1850. Syntactic parallelism refers to cases when two or more parts of the same sentence (or two separate sentences, or more than two separate sentences) in prose or poetic texts of various genres have symmetrically distributed syntactic elements. These elements can be arranged either contactually or distantly; they can also be homolexical, but they don't have to be. In other words, syntactic parallelisms can be enriched with other figures of repetition, but this is not a necessity. Regarding the research objectives, we aim to determine the presence, frequency of usage, the distribution of saturation of genres with parallelisms, recurring structural models, categories of usage, functions, and significance of syntactic parallelism in Slavonic- Serbian texts. The corpus, consisting of a total of 93 units, includes the following genre groups of texts: 1. prose literature, 2. descriptive-pragmatic texts, 3. argumentative texts, 4. obituaries, 5. newspaper articles, 6. prefaces, 7. letters, 8. texts of public addresses. The authors of the texts in the corpus include: Zaharia Orfelin, Jovan Rajić, Dositej Obradović, Jovan Muškatirović, Vasilije Damjanović, Avram Mrazović, Atanasije Stojković, Lukijan Mušički, Pavle Solarić, Milovan Vidaković, Sava Mrkalj, Sava Tekelija, Jovan Hadžić, Jovan Sterija Popović, Atanasije Vlahović, Jovan Subotić, Jovan Došenović, Stefan Stratimirović, Josif Rajčić, Dimitrije Davidović, Dimitrije Frušić, Konstantin Branković, Georgije Magarešević, Georgije Mihajlović, Grigorije Jovčić, Jakov Živanović, Jovan Pacić, Jovan Pavlović, Simeon Josifović, Mihailo Vitković, Manuilo Malešević, Platon Atanacković, Petar Jovanović, Sava Grujić, Simeon Josifović, Jovan Trifunović, Teodor Šušić, Uroš Maksimović, Evgenije Jovanović, Vikentije Ljuština, Teodor Janković Mirijevski, Miloš Obrenović, Đorđe Stratimirović, Stefan Rajić. After extracting the examples, we categorized them according to the genres they belong to. Within each genre group, we identified the categories of parallelism usage, and finally, within each usage category, we isolated the functions of syntactic parallelism. We also identified other means with which parallelism combines and the functions of such combinations. The eight chapters presenting the results have an analytical-descriptive character. The analysis proceeds from the plan of stylistic features to the plan of stylistic properties: first, for each extracted example, we distinguished parallelisms and described their structural characteristics, i.e., the ways in which stylistic features are shaped, and then we focused on their functional value. The highest frequency of syntactic parallelism occurs in obituaries, both in the number of usage categories and in the overall saturation of the text with parallelisms. The least syntactic parallelism is found in newspaper articles and letters, when considering the frequency of usage, but even this rare usage is varied in terms of the categories in which it appears. The most common categories of syntactic parallelism usage across most genres are: parallelism in argumentation, parallelism in glorifying individuals, parallelism in suggesting and encouraging action, parallelism for depicting the dynamics of an action or process, and syntactic parallelism in description. The most important functions of syntactic parallelism in Slavonic-Serbian texts are: enabling precision, enabling clarity, enabling readability, rhythmizing the text, increasing the sonority of repeated parts, establishing harmony, achieving text dynamism, achieving text slowing, increasing cohesion in the text / connector role, emphasizing a message, idea, or emotion, revealing and making the structure of the text visible, highlighting the importance of matching elements, syntactic intensification, revitalizing narration, further enlivening previously evoked imagery, reinforcing and clarifying thought, emphasizing ideas, adding power and strength to speech, emphasizing emotionality and psychological state, achieving a sublime style, drawing and directing the reader's attention, pathos, additional explanation, persuasion, increasing expressiveness, enhancing the message, emphasizing similarities and differences, helping to create a visual image related to the text's content (character in the mind), attracting attention to the content. There is no connection between the syntactic model (syntactic structure) of parallelism and the function it performs; all models (which repeat) can perform any of the identified functions. There is no connection between the repeating syntactic model and the genre in which it appears; all models appear in all genres. The two most common models for constructing syntactic parallelisms are: a) parallel hypotaxis, i.e., arranging dependent clauses, most often relative in the function of attributes, temporal in the function of adverbial clauses of time, locative in the function of adverbial clauses of place, direct in the object function. These dependent clauses most often have the same conjunction, adverb, or pronominal feature that is anaphorically repeated at the beginning of each of them, with the predicate position at the very end of each dependent clause; b) the chaining of independent clauses in a coordinated relationship within the same complex sentence. The place for the use of parallelism can be within a phrase, one clause, multiple clauses in a complex sentence; in successive sentences, in separate distant sentences within the text, or among multiple texts. In terms of consistency in constructing parallelism, all groups of analyzed texts, except for descriptive-pragmatic and argumentative texts, are characterized by a decreasing consistency of the model as we move further from the first sentence that establishes the syntactic parallelism model. The reason for this consistency in constructing parallelism and the absence of its decline in descriptive-pragmatic and argumentative texts is the need for them to be precise, clear, and readable. The longest reproduced chains of syntactic parallelism were found in Slavonic-Serbian newspapers (the highest number of syntactic parallelism occurrences, i.e., completely consistent repetitions of the same syntactic functions, was 34). There is a clear pattern of the positionally determined use of the first-person singular present verb велимъ, which frequently accompanies syntactic parallelism. The most common figures with which syntactic parallelism combines (whether it complicates them or they complicate it) in most texts are certainly figures from the repetition group, with anaphora being the most frequent figure, introducing successive sentences that will have a parallel syntactic structure. The use of syntactic parallelism is present in Slavonic-Serbian texts throughout the entire duration of the Slavonic-Serbian era: it neither increased nor decreased, and the differences in frequency of usage are only genre-based.

синтаксички паралелизам, славеносрпски језик, славеносрпска епоха, фигуре понављања, анафора, жанрови, прозна књижевност, дескриптивно- прагматички текстови, расправљачки текстови, некролози, новински текстови, предговори, писма, текстови јавних обраћања

syntactic parallelism, Slavonic-Serbian language, Slavonic-Serbian era, figures of repetition, anaphora, genres, prose literature, descriptive-pragmatic texts, argumentative texts, obituaries, newspaper articles, prefaces, letters, public address texts

811.163.41'367"1768/1850"(043.3)

Tekst